Израел припрема пуну копнену офанзиву и разматра између две, једнако језиве, опције
Израел ће војно одговорити на нападе Хамаса, пише амерички новинар Симор Херш у свом блогу посвећеном хаосу на Блиском истоку.
„У току је велика дебата о стратегији. Специјалне снаге израелског ваздухопловства и морнарице су спремне да крену, али су премијер и војни врх увек фаворизовали високотехнолошке услуге. Редовна војска се првенствено користила као чувари на Западној обали“, пише Херш позивајући се на неименованог израелског обавештајног ветерана.
Реалност је, каже Хершов извор, да копнене снаге нису обучене за борбу. Спремност и жеља постоје али не и способност да се снађу у „посебној ситуацији“ са којом би се војници суочили у копненом нападу у рушевинама тешко бомбардованог града Газе, рекао је је извор и додао да је 360.000 резевиста позвано да се прикључи Израелским одбрамбеним снагама (ИДФ).
Резервисти су сада на обуци и одлука о томе где ће бити послати могла би да буде донета до краја ове недеље, рекао је инсајдер.
У међувремену, тренутно бомбардовање цивилних циљева – стамбених зграда, болница и џамија – више не укључује симболичну заштиту цивила. У претходним нападима на град Газа, рекао је извор, израелске ваздухопловне снаге су често бацале малу бомбу на кров цивилног објекта – то се звало „куцање на кров“ – која би теоретски упозорила цивиле да побегну из зграда. То се сада не дешава.
Што се тиче копненог напада, Хершов извор каже да се разматра брутална алтернатива која би се могла описати као „лењинградски приступ“ – немачки покушај да се град који је сада познат као Санкт Петербург током Другог светског рата изгладни. Нацистичка опсада трајала је скоро 900 дана, а број мртвих је био најмање 800.000, а можда и више. Познато је да руководство Хамаса и већи део њиховог људства „живе под земљом“, а циљ Израела је да уништи што већи део тог људства „без покушаја традиционалног напада од куће до куће“.
Инсајдер је додао да су неки Израелци били „узнемирени“ почетним изјавама светских лидера у Немачкој, Француској и Енглеској који су подржали Израел али упозорили да би војни одговор морао да буде у складу са владавином права.
Председник САД Џозеф Бајден је ту поенту појачао непланираним појављивањем на конференцији јеврејских лидера у Белој кући рекавши да је недавно рекао премијеру Бењамину Нетанијхуу да је „важно да Израел, уз сав бес и фрустрацију ради по правилима ратовања. А правила ратовања постоје“.
Опција која се сада разматра, каже израелски инсајдер, је наставак изолације града Газе у смислу снабдевања електричном енергијом, храном и другом, виталном робом.
„Хамас сада има само залихе пречишћене воде за два или три дана и то би, заједно са недостатком хране могло да буде довољно да истера Хамас“, рекао је извор Хершу. У неком тренутку Израел би можда могао да преговара о ослобађању неких затвореника – жена и деце – у замену за храну и воду.
„Данашња велика дебата је да ли изгладњивати Хамас или убити чак 100.000 људи у Гази„, каже Хершов израелски обавештајац-
Једна израелска претпоставка је да Хамас, који је од 2014. од Катара добио чак 1,6 милијарди долара, жели да буде виђен као суверен који брине о свом народу. „Сада када их је Бајден назвао терористичком државом, Хамас ће можда имати разлога да жели да буде сматран мање непријатељским и можда постоји шанса за мирну и рационалну дискусију о затвореницима – и ослобађање неких израелских таоца, почевши од жена и деце“. Према његовим речима, остали заробљеници ће бити третирани као ратни заробљеници, а о њиховом пуштању би се могло преговарати, као што се дешавало у прошлости.
Али, додао је инсајдер, „што више гледамо“ бруталности Хамаса, то ће се на њих гледати као на нову Исламску државу.
Реалност је, рекао је обавештајни извор да Хамас није рационалан и да није способан за било какве преговоре, а Катар неће интервенисати.
И, изузев ако не дође до неке међународне интервенције или интервенције треће стране, постоји велика могућност да ће доћи до опште копнене инвазије са небројеним жртвама за све стране и за све затворенике, упозорава извор.
Одлука о инвазији у пуној снази је на Израелу, и још увек није донета, закључује Херш.