НАДЕЖДИ ЗА 150. РОЂЕНДАН: Три изложбе у част јубилеја, у родном Чачку, у нашем Културном центру у Паризу и галерији „Рима“ у Београду

ЈУБИЛЕЈ Надежде Петровић (1873-1915), која је уметничким стваралаштвом, друштвеним и политичким ангажманом, културним прегалаштвом и хуманитарним радом, оставила дубок траг у нашој историји на размеђи 19. и 20 века, на њен , 150. рођендан, готово ће истовремено бити обележен у Паризу, Чачку и Београду.

У њеном родном граду, 11. октобра, биће отворена изложба Народног музеја „Модерност и нација“, у француској престоници, у Културно-информативном центру Републике Србије, поставка Музеја савремене уметности, а у Париској улици у Београду, галерија „Рима“, изложиће слику „Жетва“, са Надеждине друге самосталне изложбе, марта 1910, у оквиру Пролетњег салона у Уметничком павиљону Рихарда Јакопича у Љубљани.

У Чачку ће поставку, чији су аутори професори Лидија Мереник и Игор Борозан, а која је, после великог успеха, почетком године, у Београду гостовала у Галерији „Божидар Јакац“ у Костањевици на Крки и Музеју савремене уметности РС у Бањалуци, отворити министарка културе Маја Гојковић.

А у сусрет јубилеју, у свечаној сали палате Унеско, који је Надеждин јубилеј уврстио у свој званични календар важних културних дешавања ове године, приређена је дигитална изложба о Надеждином животу и уметничком раду, њеном значају за развој савремене ликовне уметности у Србији.

Сликаркин повратак у Париз, после 111 година, у организацији чачанске уметничке галерије са њеним именом и Министарства културе, био је јединствен и по томе што је пред 150 дипломатских представника у овом међународном телу, изведена монодрама „Ненаписана писма“ Милкице Милетић, у тумачењу Вање Милачић.

– Град Чачак се труди да се на разне начине одужи овој необичној, енергичној жени која је пре више од стотину година крчила путеве еманципације, превазилажења традиционализма и предрасуда – истиче Бранко Ћаловић, директор галерије „Надежда Петровић“. – Поред уметничког као подједнако важно истиче се њено патриотско дело као пример дубоке оданости свом роду што је показала и својим личним примером. Отуда је монодрама била један одличан начин да се амбасадорима Унеска, делегатима и осталим гостима приближи дело и значај ове велике уметнице!

Слика „Жетва“, коју из своје приватке колекције, галерија „Рима“ сутра од 19 часова износи у јавност, у част јубилеја, настала 1908. године. Припада драгоценом сегменту Надеждиног опуса који чине слике најмањих димензија, које не прелазе 30 центиметара, а рађене су на картонима, на којима је брзо и лако бележила своје утиске и доживљаје пред призором.

Први пут после Минхена
СЛИКА „Жетва“ први пут је репродукована у монографији о Надеждином животу и делу из 1978. године, ауторке др Катарине Амброзић, која ју је потом, 1985, укључила у Надеждину велику ретроспективну изложбу у минхенској Новој Пинакотеци приређеној у организацији Народног музеја. Непуне четири деценије након Минхена слика ће се први пут представити српској јавности на изложби коју ће Галерија „Рима“ симболично отворити на дан уметничкиног рођења.

– Пред сликом „Жетва“ оживљавају сећања Бранка Поповића на Надежду која „са великим сламнатим шеширом, у грубој одећи од сељачког платна“ непрестано путује и „проводи дане и године у раду напољу“ – објашњава историчарка уметности Невена Мартиновић, кустос „Риме“. – На малим картонима које носи са собом на својим путовањима, природа и човек – два средишња мотива Надеждиног сликарства – постају поводи за егзалтиране колористичке и динамичке експресије њеног страсног темперамента и дионизијски надахнутог односа према природи.

Изложба ће бити отворена до 26. октобра.