И истину убијају, зар не? „Откриће“ немачког Билда – масакр коња у Републици Српској

Немачки „Билд“ објавио је детаљан и стравичан опис свирепог убиства читаве ергеле коња у Приједору, а детаље масакра су немачким новинарима понудили анонимни извори са терена. Полиција, мештани Приједора и локални коњи нису упознати са овом стравичном ситуацијом, за коју се врло брзо испоставило да је плод болесне маште немачке жуте штампе.

„Коњима су одрубљене главе, комад метала остао је забијен у груди једне холандске кобиле, а неке животиње су убијене отровом за пацове… Криминалци данима лутају фармама и шталама, убијајући коње“. Ово наводе „извештачи“ уз тврдњу да је само у Приједору за неколико дана побијено 45 коња. „Масовно убиство“ завило је у црно једанаест фарми.

Вест се темељила на „поузданим“ информацијама добијеним од анонимних извора, који су тврдили да непозната особа упада на приватна имања и оставља крвав траг. Као доказ о зверствима, на порталу „Билда“ објављено је и неколико узнемирујућих фотографија.

Починиоци су изузетно професионални. Пре злочина онемогуће систем надзора. Носе излизане ципеле како не би оставили отиске стопала на поду и рукавице, узнемирено „сведочи“ један од анонимних извора Агро клуба, додавши како се сваке ноћи брину, јер „то једноставно не престаје“.

А онда иде предвидив заплет. Наравно, све добија и политичку конотацију:

Те акције су вероватно политички мотивисане. Стиче се утисак да је посебна група становништва протерана из региона, рекла је Кристијан Шаурте за „Билд“, која је, иначе, прошле недеље изабрана у комисију Европске коњичке федерације.

Лажна читуља за Шарца

Са друге стране, приједорска полиција није евидентирала ниједан случај коњоубиства, нити је о томе добила пријаву. У Полицијској управи Приједор истичу да је реч о нетачним, сензационалистичким и непрофесионалним наводима за које није објављен ниједан извор.

Власница угашеног коњичког клуба „Монтеривал“ из Приједора, Слађана Делић Звицер, испричала је за „Политику“ да у том граду више не постоји ниједан коњички клуб и да у њему има тек неколицина узгајивача и заљубљеника у коње.

Чула сам за вест немачких медија, па сам се, као љубитељка коња, мало замислила. Мислим да у целом Приједору нема 45 коња, каже она.

Можда би се читава увертира о лажном масакрирању коња могла протумачити и као безазлена шала неког од локалаца или просто сензационистичко писање жуте штампе, али су немачки новинари такве претпоставке одлучно побили чињеницом да су из лажне приче о убијању животиња пронашли паралелу са ратовима деведесетих.

Нашли су „логичну“ спону између обезглављивања коња и страдања муслимана за време рата у Босни и Херцеговини, те тиме још једном потврдили да за писање о Балкану и Србији није потребно никакво знање нити су неопходне проверене информације, већ само – зла намера.