Емиру Кустурици награда „Радован Бели Марковић“ за књигу „Видиш ли да не видим“

Жири за доделу Награде „Радован Бели Марковић“ саопштио је данас да је одлучио да награду за најбољу прозну књигу  објављену у протеклих годину дана доделио Емиру Кустурици за књигу „Видиш ли да не видим“.

„Од прозних дела из продукције 2022/2023. године, пристиглих до 11. септембра 2023. на адресу Градске библиотеке Лајковац за конкурс за Награду „Радован Бели Марковићˮ, жири у саставу: др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мрс Дарен Миливојевић, jедногласно је за најбољу прозну књигу изабрао Видиш ли да не видим Емира Кустурице, која је објављена 2022. године у Плавом колу Српске књижевне задруге“, саопштио је жити.

„Ова сложена, слојевита и по приповедачким поступцима разнородна књига одликује се тематском оригиналношћу, мозаичном композицијом, језичким богатством и изразитом духовитошћу.

Јунак приповедач, сада у светским размерама осведочени уметник, као високоосетљиви дечак на брду Горица, изнад градског језгра Сарајева, у себи спознаје стваралачки импулс док опчињено у биоскопу посматра покретне слике, а потом и тако што, сада већ у причи са елементима фантастике, успева да „заврне Њутна“. Путању „плавог сателита“, који је он лично хитнуо са небодера, „одређивало (је) све друго само не правило летења“.

Приповедачева природа, над којом смо све време запитани, као и висока уметност коју неспорно с разлогом увек повезујемо с њим, умножавају фантазмагоричне слике и чврсто их повезују, иако је између њих низ динамичних реалистичних епизода – хуморних, лирских, полемичких када је у њиховом средишту „караказан“ историје и/или савремени свет и његово лицемерје.

Неколико таквих слика, због природе главног јунака књиге Петера Хандкеа (Петра Апостола Спелеолога), који осећа истину, анђеоски наткриљују остали садржај књиге. Упечатљива слика коју издвајамо јер је на нас оставила изузетан утисак јесте како Петар, враћајући се из Велике Хоче, спасава дечака Радосава са остатака Грделичког моста бомбардованог у „Милосрдном анђелу“ 1999. године. Петар скида крила свог сувозача, анђела Касијела (Небо над Берлином), качи их на своја рамена, па потом лети попут сокола ветрушке, небеског аристократе, како би спасао дечака. Дакле, Петар анђеоски интервенише на месту злочина  „Милосрдног анђела“. Тако, бар на тренутак омета континуитет зла које траје, које никада није ни престајало, што разумемо на основу низа асоцијација које, природно, буди име спасеног дечака – Радосав – као и име Анрићевог Радисава на ћуприји.

У књизи Емира Кустурице, као и код Радована Белог Марковића, како читајући и поредећи закључујемо, анђели мењају обличја и функције, и овај свет чине зачудним. То исто чине фантастички призори већ познатих књижевних јунака српске и светске прозе, најчешће у новим или пак унеколико измењеним ролама у односу на „оригинал“. У сличним позицијама су и писци који у њиховим делима постају јунаци. Неки од таквих писаца јунаци су и ван света књиге, као што је то Петер Хандке.

Због свега наведеног сматрамо да је Емир Кустурица достојан добитник Награде „Радован Бели Марковић“, стоји у саопштењу које су потписали Слађана Илић, Весна Тријић и Дарен Миливојевић.