Преминуо књижевник Петар Сарић

Најзначајнији српски прозни писац на Косову и Метохији после Другог светског рата и један од најважнијих савремених српских књижевника Петар Сарић преминуо је јуче у Косовској Митровици, преноси Радио Ким.
Сарић је рођен 1937. у Бањанима код Никшића, од 1958. живи у Ораховцу, Призрену и Приштини.

Након НАТО бомбардовања 1999. године и прогона српског становништва Сарић остаје на Косову и са породицом се сели на Брезовицу где настају нека од његових познатих дела.

Најважнији приповедач српског југа у књижевност је ушао збирком поезије „Беле клетве“, а романи „Велики ахавкси трг“, „Сутра стиже господар“, „Дечак из Ластве“, „Петруша и Милуша“, „Сара“ „Митрова Америка“ и „Клобук“ обезбедили су му трајно и истакнуто место у целокупном српском књижевном стварању.

Књижевна критика је оценила његов рад као „стожер српске књижевности на Косову и Метохији“ наглашавајући како модерност, у ранијем периоду, тако и дубоки осећај за древно и јединствену лепоту језика.

Говорећи о роману „Сара“ Срба Игњатовић је закључио да је књига, која је добила престижну награду „Меша Селимовић“ заправо „сага о породици, о упоришту опстанка у невремену и скупу животних вредности упркос свим недаћама“.

Сарић је у почетку радио као просветни радник, а потом као уредник издавачке делатности приштинског листа „Јединство“ и директор НИЈП „Панорама“ када заједно са истакнутим ствараоцима развија широку издавачку делатност.

У немирним, неизвесним и политички променљивим временима рад и живот Петра Сарића су били уско повезани са судбином и положајем српског народа, његовог наслеђа и културе.

Одлазак из Приштине за њега је био један од преломних тренутака.

„Те године су биле тај пакао, у ком сам преживео, и у ком и данас опстајем, захваљујући својој породици и оданости и храбрости грађана Сиринићке жупе, али и у некој урођеној потрази за оним што ти је силом одузето, неком нагону који боље од јутарње светлости осветљава тај мрак“, говорио је Петар Сарић истичући да „тамо где је побеђена мржња, побеђен је рат“.

О његовом песничком и прозном стваралаштву написани су бројни чланци, есеји, студије, темати, објављена су два зборника радова, одбрањена је и једна докторска дисертација која се бавила његовим делом.

За свој рад добио је бројне награде и признања: „Лазар Вучковић“, „Грачаничка повеља“, „Меша Селимовић“, Вукова награда, „Златни крст кнеза Лазара”, „Григорије Божовић”, „Борисав Станковић“.

Петар Сарић биће сахрањен у суботу 7. октобра на Брезовици, на Шар-планини.