О томе шта се заправо десило у обрачуну на северу КиМ још нема дефинитивног одговора – осим на друштвеној мрежи Икс, где се води битка око тога ко има монопол на истину, тачније на њено тумачење
„Од хероја до терориста“, могао би да буде назив неке будуће књиге која би покушала да сажме како су се трагични догађаји у Бањској на северу КиМ тумачили у домаћој јавности.
Није у питању само борба за наратив Приштине и Београда, већ традиционално супротстављање две Србије: Једна тврди да су тројица страдалих Срба јунаци који су стали на прву линију одбране од Куртијевог терора, док друга каже да је реч о терористима и да ћемо се стидети што смо због њих прогласили Дан жалости.
Коначног објашњења још нема, нове „чињенице“ искрсавају свакодневно, као и мишљења о томе ко је крив.
Другачије речено, ако ви не знате шта се десило у Бањској, има ко зна.
Неки су знали већ у понедељак.
Председник Евроатлантског савета Србије Драган Шормаз окачио је слику настрадалог косовског полицајца, наводећи да га нису убили „Срби, него терористи, злочинци“. Он је додао да су они прекршили законе и Устав Србије јер је убијени Африм Буњаку „легално и легитимно радио свој посао“.
Можда је похитао да што пре подели сазнања са Икс заједницом, па је у журби направио грешку. Јер ако је КиМ по Уставу Србије интегрални део државе на чији се устав Шормаз позива, не може се говорити о легалности и легитимности присуства КП – осим ако се наведени принципи не дефинишу по (флуидним) евроатлантским стандардима.
Огласио се и Бобан Богдановић из Института за евроатлантску стратегију, јер Евроатланци, гледајући са висине, вазда су боље тумачили локална дешавања – као што рече Његош, „ко на брду ак’ имало стоји више види но онај под брдом“.
Тако је већ у недељу Богдановић објавио да ће „терористички акт на северу и убиство полицајца од стране неидентификованих терориста имати несагледиве последице за српску заједницу“.
Починиоци неидентификовани, али последице на готовс.
Наим Лео Бешири из Института за европске послове – са фокусом деловања на наше послове – поделио је текст активисткиње Софије Мандић, у коме се каже да су настрадали српске националности „у најбољем сценарију убице, а у најгорем терористи“.
Међутим, додаје се, „слуђена српска јавност не види ништа спорно у томе да за таквим особама жали цела земља“.
Да је у питању „терористички напад“ схватио је и Драган Бурсаћ, новинар „Ал Џазире“, који је закључио да је тај догађај оголио опозицију у Србији, „осим пар часних изузетака“ – који су, нагађамо, „схватили“ оно што је схватио и Бурсаћ.
„Док се не промени унифицирани великосрпски наратив у спољној политици Србије, нема говора о неким одистинским променама“, поручио је новинар „комшијској јавности“.
У следећој епизоди раскринкавања комшилука, Бурсаћ је предложио да се клубови навијача, који су се окупили у Храму Светог Саве како би одали почаст Србима убијеним у Бањској, преименују.
„‘Сребрна кокарда’ и ‘Четник’ уместо Ц. Звезде и Партизана“, предложио је Бурсаћ, ваљда у духу „одистинских промена“ из раније објаве.
„Tерористички напад екстремиста у селу Бањска“ осудила је и политичка организација „Глас“, уз додатак да „шири оружани сукоб у овом тренутку одговара само режиму Александра Вучића и његовом налогодавцу у Кремљу“.
„Који степен необавештености и брејнвошинга. Нећете се ви леба најести од политике“, одговорила је кратко једна корисница Икса.
Бивша извршна директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић поручила је да ћемо се „стидети 27. 9.2023. који је власт у Србији прогласила даном жаљења за учесницима терористичког напада на полицију Косова и што је само један полицајац настрадао“.
„Болесна и покварена власт“, оценила је Кандић.
Једнострано коментарисање, оценили су неки од твитераша, тражећи јој да прокоментарише то што „власти у Приштини по убицама полицајаца називају аеродроме и тргове“.
Поједини су доказе које је Приштина износила тврдећи да је у питању тероризам, искористили као контраргумент.
„Терористи као носе са собом и реверс наоружања“, подсмехнуо се корисник са именом Судија Фалконе, наводећи да је у питању чиста бурлеска.
„Мора да стоји закачено уз бацач да би се знало шта је“, „објаснио“ је корисник Давид Бабић.
Порота на Иксу није боље прихватила ни пронађену налепницу МУП-а Србије, која је, према појединим наводима, требало да докаже да су „терористи користили возила тог Министарства“.
„Фали само још Вулина да пронађу у неком гепеку“, написао је Извесни Плим, док је Потрес Мозга подсетио да на свакој налепници пише МУП, зато што их МУП издаје и поручио „тужиоцима“ да се не бламирају.
Као ни било која друга расправа, ни ова није могла да прође без Новака Ђоковића. Наиме, српски тенисер је поделио слику одавања почасти тројици страдалих Срба, због чега је црногорски аналитичар Љубомир Филиповић закључио да му „треба доживотно забранити тенис, јер се придружује српској државној пропаганди која терористе покушава да прикаже као хероје“.
За кад ти то треба, био је један од првих коментара Филиповићу.
„Реци ми да живиш тужним и неиспуњеним животом и да ћеш пући од муке без да то изговориш“, гласио је одговор који је потписао УникатДупликат.
Новакова објава заинтригирала је и горепоменутог Беширија, који ју је поделио уз имплицитно објашњење да је такав вид Новаковог понашања „док игра голф у Риму и плаћа порез Монаку“, разлог зашто нашег тенисера у свету не воле као Надала и Федерера.
Млади пропагандиста „који своју јавну егзистенцију темељи на туђој, хм, наклоности“ тешко ће разумети Новаково понашање, одговорила му је некадашња новинарка Радио Београда Татјана Милекић.
Ред презира, ред поноса, ред суза, ред хумора.
Ред терориста, ред страдалника.
„То како говоримо о Бањској све открива. Тако се само спрема још крви“, написао је колумниста „Данаса“ Немања Рујевић.