Кецмановић: Сад су кренули ђоном, али Српска брани своја права и своје постојање

ДОКТОР Ненад Кецмановић, професор политичких наука, аутор многих књига и студија, превођен на енглески и руски, ректор Универзитета у Сарајеву и декан ФПН у Бањалуци, сенатор Републике Српске и савјетник Предсједника РС, познат је и широј публици неколико генерација као аналитичар и коментатор у НиН-у и Политици.

Посљедњих деценија у његовом тематском фокусу налазе се Република Српска и БиХ и цијењен је као водећи стручњак за ову област.

Разговор о актуелним збивањима „преко Дрине“ са професором Ненадом Кецмановићем за ТВ Уна водио Звонко Нинков.

* Република Српска и њени представници не признају Кристијана Шмита за високог представника јер његов мандат није верификован у Савету безбедности Уједињених нација. Како Ви гледате на то? Да ли је он легитиман представник или не?

– Ја чак не бих рекао да Република Српска не признаје Шмита за високог представника јер тако испада да високи представник постоји само што га представници Српске не признају. А поента је у томе што он у својству високог представника не постоји. Шмит је само својевремено био кандидат за ту функцију, а више није ни кандидат зато што није потврђен консензусом на СБ УН. Он је сада заиста напросто њемачки грађанин који борави у Сарајеву и који се бесправно уселио у сједиште ОХР-а.

* Да ли је по Вама апсурд да Шмит, тако делимично признат, намеће измене закона, а да онда баш на том основу почива оптужница? Личи ли то, можда, и на припремљен терен? (Шмит је наметнуо измене закона и члан по којем се морају поштовати његове одлуке)

– Пазите, није Шмит дјелимично признат. Ни у Федерацији га нису могли признати него су прихватили његову обману као истину јер су Бошњаци знали да ће радити у њиховом интересу против Срба, а чим је урадио око изборног закона у корист Хрвата скочили су на њега. Апсурд је што Шмит умјесто да судски одговара због лажног представљања, што је кривично дјело, он је још донио закон по коме се морају поштовати његове одлуке. Неки савремени филозофи кажу да живимо у доба постистине и постчињеница. Случај Шмит је живи доказ да је управо тако.

* Српска је легислативом штитила своје интересе и имовину (председник РС је указао да је то циљ оптужнице). Сада имамо оптужницу која је више политичка него правна. Како се поставити – шта је исправно и да ли је ово покушај притиска да се управо изађе из легислативе и Дејтона?

– Није то ствар ни права ни политике него логике и здравог разума. Пођете од погрешне односно нетачне, или неистините премисе па онда из ње даље коректно изведете закључак. Конкретно, пођете од тога да је Шмит заиста високи представник, што није истина, а онда кажете в.п. има бонска овлашћења, што није неистина, па на крају закључите да има право да намеће законе. Оптужницу против предсједника РС потврдио је Суд БиХ који се у Дејтонским папирима нигдје не спомиње, али тако је то све у БиХ: лажни в.п., лажни суд и тужилштво БиХ, лажни Уставни суд БиХ у коме и даље и одлучују иностране судије којим је одавно истекао дејтонски мандат. Све лажно до лажног, које се ослања на нешто претходно лажно.

Крајњи циљ је да се Република Српска развласти и у смислу власти и у смислу власништва. Најприје ухапсити демократски изабраног лидера и отети територију (шуме, ријеке, земљиште). У финалу, сва власт и власништво биће пренесени на Сарајево, а Српска ће се звати „мањи ентитет“.

До сада су ишли на то системом кувања жабе, а Додик је, како му одају признање и ненаклоњени западни аналитичари, Српску вјешто бранио Дејтоном. Сада су због глобално напете ситуације у Украјини, кренули ђоном и све међународне уговоре, укључив и Дејтон, бацили под ноге. Додик им је одговорио забраном Шмиту да крочи у Српску и сада не бирају средства.

На Српској се сада ломи резултат и локални и регионални и много шири, па треба очекивати подршку великих и малих пријатеља и неки привремени компромис који не би компромитовао ни једну ни другу страну.

* Жељка Цвијановић је крајем јула затражила од Гутереша документацију о сједници СБ УН на којој гласовима Русије и Кине није одобрена Шмитова кнадидатура, те добила одговор да је за избор в.п. једино надлежан ПИК. Шта на то кажете?

– Ако је тако, зашто онда званичан назив функције коју је присвојио Шмит гласи „високи представника УН у БиХ“, а не високи представник ПИК-а у БиХ“. Затим, зашто је сваки избор в.п., па и Шмитов стављан на дневни ред сједнице СБ УН и на гласање? Даље, зашто в.п. редовно сваких шест мјесеци подноси извјештај СБ УН о свом раду у БиХ?

– Одговор из кабинета генералног секретара УН, који није ни стигао на адресу Цвијановићеве него Бошњака у МИП-у БиХ (Лагумџија, Конаковић) само свједочи о све лошијем политичком и моралном кредибилитету те организације којом доминира колективни Запад. Није чудо што се са више страна чује прогноза да ће БРИКС преузети улогу алтернативних УН. А Русија и Кина би онда, по истом принципу, могле у Бањалуку да пошаљу свог в.п.

* Готово три деценије је прошло од завршетка рата, Дејтон се и даље тумачи на различите начине. Није ли институција високог представника осмишљена да превазилази кризе, а не да их подстиче?

– Наравно, анексом 10 је предвиђено да в.п. помаже локалној демократији у примјени Дејтона, а Шмит ради против локалне демократије на рушењу Дејтона. Мало је рећи да он није рјешење него дио проблема. Он је постао генератор проблема. Најприје је трчао за Додиком да би га овај бар само једним сусретом или руковањем прихватио и врло је паметно што му предсједник Српске за то није дао прилику.

Сада је бијесан и осветољубив смислио да га стрпа у затвор. Ако већ хоће по сваку цијену да постане в.п. требало би да замоли Путина и Сија да му у поновљеној процедури у СБ УН дају неопходну подршку, умјесто што малтретира руководство РС које се само држи одлука УН, Дејтона и других међународно релевантних уговора. А сам Шмит, уколико га не склоне његови ментори, ускоро ће донијети закон по коме ће свака критика њега и његовог дјеловања бити санкционисана као кривично дјело. Пожурите да објавите наш разговор док не постане деликт мишљења и говора!