Театар апсурда: Да ли ће ЕУ сада на граници Русима скидати кошуље с леђа?

Брисел забрањује Русима унос личних ствари у ЕУ

Вест да ће Европска унија забранити Русима да уносе личне ствари у земље чланице узбуркала је јавност.

Изгледа, пише водећи руски политиколог Иван Тимофејев за РТ интернешенел, да ће Руси који се одваже да отпутују у неку земљу ЕУ изгубити много више од својих аутомобила. Сада могу да остану и без мобилних телефона, фотоапарата, тоалет папира, производа од племенитих метала, цигарета, козметике, сапуна, кофера и торби. А „санкције“ би могле да обухвате и женску одећу и друге предмете.

Другим речима, цариници имају моћ да Русе који прелазе границу буквално скину до голе коже. То се, до сада, није догодило. Али се таква могућност не може искључити, наводи водећи руски експерт за спољну политику и програмски директор „Валдајског клуба“.

У оквиру политике санкција Москви због сукоба у Украјини, Брисел је забранио увоз широког спектра руске робе. То укључује низ предмета за личну употребу. У јулу 2023. појавили су се први знаци да би такви предмети могли бити заплењени на царини. У то време, немачки званичници су задржавали аутомобиле Руса. Европска комисија је накнадно разјаснила приступ ЕУ спровођењу закона у Немачкој: Увоз санкционисане робе је забрањен, чак и ако је за личну употребу.

Ако се ово тумачење примени дословце, мете заплена би могле да постану апсурдне.

Политика ЕУ према Русији обухвата широк спектар ембарга. Од финансијских санкција, преко секторских ограничења, забране транспорта и виза, контроле извоза широког спектра стратешких производа и сировина, до забране увоза одређене робе: кавијара, цемента, хемијских производа, ђубрива, сапуна, гуме, папира, пумпи, фрижидера, лежајева, мотора, телефона, аутомобила, камера и многих других. Очигледно, пошиљке такве робе немају шансе да прођу царину.

Али шта ако руски држављанин увезе одређену ствар за личну употребу? Најочигледнији пример је улазак у ЕУ приватним аутомобилом. Немачка царина је почетком јула ове године појаснила да се улазак у Немачку приватним возилом сматра разлогом за његово одузимање, односно да одредба Брисела не предвиђа изузеће за робу за личну употребу Руса, али су грађани ЕУ и њихове породице изузети.

Реаговало је тужилаштво и возило је враћено руском држављанину, само да би неколико месеци касније, Европска комисија подржала царинике. Појашњење је издато 8. септембра. У њему се наводи да одредба не прави разлику између аутомобила за продају и аутомобила за личну употребу.

Другим речима, царински органи земаља ЕУ сада могу да искористе немачки преседан и, на основу појашњења Комисије, заплене аутомобиле са руским регистрацијама.

У теорији, то појашњење значи да се стандард може применити и на другу робу, односно да цариници имају моћ да буквално скину Русе до голе коже, наводи Тимофејев.

Постоји неколико практичних питања које је потребно размотрити, наводи он. Прво, режим санкција потенцијално ставља у рањив положај сваког руског грађанина који прелази границу ЕУ. Наравно, примена закона ЕУ се разликује од земље до земље. У неким државама царина може бити брутаална, као што је био случај у Немачкој у јулу. У другим, не толико.

Међутим, замишљени Рус тешко може унапред да зна како ће се звезде поравнати. Опет, у теорији, руски грађани могу да покушају да оспоре одлуку царине на суду. Али неће сви моћи да прођу кроз тако дуг процес, уз трошак адвоката и изгубљено време. И далеко је од извесног да ће суд стати на њихову страну.

Руски туристи су храбри – путују у екстремније јурисдикције, где заплена тоалет папира или камере може изгледати тривијално. Али ако ова пракса постане распрострањена, то ће бити још један ексер у ковчегу међуљудских односа између Русије и ЕУ. Време и пракса откриће границе ескалације апсурда, закључује Тимофејев.