Нисмо ми Африка са кишном сезоном: Кијев и Запад фрустрирани неуспехом украјинске офанзиве

Сукоб у Украјини показао важност дронова и ресурса, као и слабости западне обуке

Људи желе да виде резултате одмах, и то је разумљиво, али ово није холивудски филм где се све заврши за сат и по, поновио је прошлог викенда украјински председник Владимир Зеленски.

Сама идеја да ће Украјинци успети да пробију руске редове увек је била више холивудска прича него реалност, а после три месеца неуспеле офанзиве, Зеленски и његова влада спремају се за рат исцрпљивањем, пише „Фајненшел тајмс“.

У међувремену, Запад жали што Кијев није искористио залихе оружја и врхунац политичке подршке да направи било какав продор.

Поједини амерички званичници приватно су рекли да Украјинци нису успели да савладају технике модерног ратовања. Украјинци, са друге стране, поручују Американцима да се никада нису борили на бојном пољу попут Украјине.

Амерички генерал Марк Мили рекао је Би-Би-Сију да је украјинским снагама преостало само четири до шест недеља да наставе своју офанзиву пре него што почну јесење кише. То је изнервирало украјинске званичнике, који указују да је јужна Украјина, где се одвија главни офанзивни напад, релативно сува и њене зиме мање оштре од остатка земље.

„Ми нисмо Африка са кишном сезоном“, поручио је генерал-потпуковник Кирило Буданов, начелник украјинске обавештајне службе за одбрану.

Ипак, пише „Фајненшел тајмс“, међу украјинским званичницима све више јача спознаја да ће сукоб потрајати. Главно питање је да ли ће западне присталице, које су дубоко зарониле у своје залихе оружја, бити посвећене пружању подршке Кијеву на дужи рок.

У међувремену, Украјинци, који су у првим данима офанзиве изгубили петину свега што име је НАТО обезбедио, поново су се окренули кампањи исцрпљивања и ударања на линије снабдевања из оружја дугог домета тврдећи да је та тактика прилагођена условима на терену.

То је, пак, изазвало забринутост у НАТО-у да је превладао стари совјетски начин размишљања, али и да ће се Кијев сада још више ослањати на испоруке муниције и опреме којих је све мање.

Док Запад поручује да би Украјина морала да учи на својим грешкама, из Кијева наводе да њихови савезници морају да признају своје грешке приликом обуке и опремања украјинских снага и додају да ће морати да буду систематичнији у снабдевању артиљеријом, авионима и обуком.

„Да сам само радио оно што ме је западна војска учила, био бих мртав“, рекао је украјински војник Сулеман. Он је додао да је претходно тренирао са америчким, британским и пољским војницима, који су му дали „неке добре савете“, али и неке „лоше“.

Џек Вотлинг и Ник Рејнолдс, аналитичари Краљевског института уједињених служби (РУСИ) наводе да је контраофанзива показала да је Украјинцима неопходно више колективне обуке – да се помогне у планирању на нивоу бригаде и командирима водова и чета.

Поставља се и питање како Украјина распоређује своје искусније снаге. Неки амерички званичници критиковали су Кијев због „траћења“ искусних трупа на узалудну одбрану Бахмута, а пољска компанија „Рохан консалтинг“ сматра да је украјинска офанзива могла боље да прође да је Кијев користио искусне бригаде опремљене НАТО наоружањем, а не новообучене војнике.

Иако су се, наводе из РУСИ-ја, Украјинци извештили у баражној паљби, њихова „предност“ ће се одржати само ако Запад прошири производњу муниције и смањи разноврсност артиљеријских система које украјинске снаге користе. Кијеву је такође потребно више опреме за чишћење мина и оклопних возила да заштити своју пешадију, наводе из института РУСИ.

На крају, сви аналитичари које је интервјуисао „Фајненшел тајмс“ примећују да руске снаге уче од својих непријатеља и прилагођавају своју тактику, било кроз распршивање линија снабдевања, веће распоређивање дронова или у одбијању украјинских напада.

„Велика предност Русије у односу на пре 18 месеци је што сада поштују наше снаге и разумеју нашу стварну моћ“, рекао је један неименовани украјински званичник.

„Што се тиче флексибилности, још имамо предност мад њима. Они су прилично крути, а њихова командна структура је и даље веома вертикална – што значи да им је потребно више времена да се прилагоде променама“, тврди Буданов и упозорава:

„Не смемо их потценити; не треба да мислимо да су глупи. Направили су неке промене, на пример масовном употребом дронова. Они се прилагођавају, то је чињеница“.

Борбе овог лета су откриле виталну важност дронова за обе стране, како за извиђање тако и за напад. Сукоб у Украјини се суштински разликује од претходних сукоба јер распрострањеност дронова значи да је бојно поље „потпуно видљиво у реалном времену за обе стране“, рекао је Вадим Скибицкиј, заменик шефа украјинске војне обавештајне службе.

За разлику од Русије која има залихе дронова и производи их, украјинске снаге троше западне дронове невероватном брзином а њихова производња није на нивоу. РУСИ процењује да Украјина губи више од 10.000 дронова месечно.

Због тога се Кијев и даље ослања на своје савезнике за оружје дугог домета. У Кијеву се надају да ће Вашингтон ускоро пристати да пошаље ракете АТАЦМС, које имају домет од 300 километара. Ово би могло да подстакне Немачку да им пошаље крстареће ракете „таурус“, пошто Берлин има тенденцију да сачека да САД „повуку ногу“ када је реч о слању оружја.

Авиони Ф-16 такође би требало да стигну догодине, што би могло да помогне Украјинцима у одбрани, али им неће дати надмоћ у ваздуху, наводе аналитичари.

На крају, управљање људством и ресурсима одлучиће ток сукоба. „Наш велики проблем је одрживост“, рекао је неименовани украјински званичник. „Ово је рат ресурсима“.

„Украјина и Русија су у тешкој утакмици у којој ниједна страна нема одлучујућу предност. Биће то дуг рат и Украјина је сада у хаотичном средишњем делу који се дешава у сваком великом сукобу“, каже један високи западни званичник. „Војске веома ретко доносе одлучујуће исходе, побеђују у биткама“, додаје званичник. У исцрпљујућим сукобима као што је овај, „привреде су те које побеђују„.

За разлику од украјинске која живи од помоћи Запада, руска економија се показала као снажна и врло отпорна на санкције.