Александар Ходаковски: РАДОСНА ТУГА

Зашто је украјински вирус толико заразан? Често размишљам о овој теми – и за себе сам нашао следеће објашњење: ако претпоставимо да је Русија вера, онда је Украјина сујеверје.

Сујеверје је невероватно заразно, лепљиво, жилаво… Чини се да у нама одјекује нечим древним, кад су приносили људске жртве и јели припаднике своје врсте. Лако се њиме заразити и тешко га је искоренити – једноставно је по структури и лако га прихвата свест која више воли сенку него светлост.

Тешко је замислити украјинску нацију која ће страдати за светску хармонију, која ће изнедрити Достојевског и Толстоја… Вера је као дуга: то је кад има много кише и сунца у исто време. Верник тако ретко посматра дугу вере, али је тако срећан кад је види… Знате, човеку је обично или мутно и јако му недостаје светлости, или доживљава периоде сјаја и светлости, и заборавља да је свет често тмуран. А видети дугу значи бити истовремено у два стања. Ову појаву верници понекад називају радосном тугом – то је тако тешко постићи и тако тешко одржати… То могу само носиоци чисте, непомућене вере. Незамагљене сујеверјем.

Тешко ми је да замислим носиоца милитантног украјинизма који стреми оваквом стању духа. Они су небеску дугу заменили друкчијом дугом – гнусном и земаљском. Прелазак са сујеверја на веру значи одбацивање ситничавости и провинцијализма, страхова и фобија – значи одбацивање онога што разликује борбеног Украјинца од Руса, као наследника вере и историје.

Руси такође заиста треба да настоје да лече све симптоме овог украјинства у себи – не као националне дефиниције, већ као стања духа.

(Телеграм канал А. Ходаковског; превео Ж. Никчевић)