Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања у РС: Остале су трајне последице по здравље српског народа

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић изјавио је данас у Источној Илиџи да је пре 28 година НАТО напао мали, али поносни српски народ, али да није постигао циљ јер су Срби храбро одбранили своја огњишта и слободу.

„Данас смо се окупили да одамо почаст првим жртвама НАТО бомбардовања Републике Српске, као и да се сетимо тих страшних дана које смо и ми српски војници и наше становништво доживели и преживели упркос гранатама од осиромашеног уранијума“, рекао је Егић, истичући да оне и данас остављају озбиљне последице на здравље људи у Републици Српској, јер је све више оболелих од карционома као последица бомбардовања.

Према његовим речима, политичке карте и даље се мешају и то свакодневно потреса и оставља последице на српски народ с обзиром на то да се налази на раскрсници путева.

„Највећи војни оружани савез у то доба – НАТО напао је мали, али поносни српски народ, али свој циљ није постигао. Српски народ је кроз историју ратовао и са много већим царствима, али никада се није поколебао нити је подлегао освајачима у свим својим борбама за слободу“, рекао је Егић новинарима.

Он је нагласио да Срби никада неће дозволити да неко други преузме простор на коме живе, јер желе да у својој кући сами доносе одлуке и да стварају услове за напредак, а не да им то неко други намеће или ради уместо њих.

„Ови простори заувек ће бити и остати српски и слободни. И зато, живела Република Српска“, поручио је Егић.

Заменик председавајућег Савета министара Сташа Кошарац указао је данас у Источној Илиџи да је НАТО пре 28 година извршио агресију на Републику Српску, због чега РС никада неће бити део те структуре.

„НАТО је типичан пример агресорске силе и на то указују чињенице, јер је српски народ страдао током те агресије“, рекао је Кошарац током обележавања Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске.

Он је подсетио да је три тоне осиромашеног уранијума бачено на Републику Српску.

„Ми то не можемо, нећемо и не смемо да заборавимо“, нагласио је Кошарац.

Он је истакао да ће у трајно сећање српског народа бити уткани бол, неправда и тај ратни злочин, јер је НАТО, осим агресије, извршио и ратни злочин и угрозио здравље великог броја Срба који живе на овим просторима.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да су последице НАТО бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом оставиле неизбрисиве, трагичне и трајне последице по здравље људи у Републици Српској, посебно сарајевских Срба, који су уточиште потражили на подручју Пала, Бијељине, Брчког, Братунца, Србије и у иностранству.

Истакао је да је пре 28 година током бомбардовања РС, односно највећим делом на територије тадашњег Српског Сарајева и околних места где су живели Срби, Запад одлучио на чијој ће страни бити.

„То је период када је западни фактор дефинитивно одлучио да се сврста на страну нашег непријатеља у Одбрамбено-отаџбинском рату, покушавајући да нас трајно истера са ових простора или да нас бар приволи на неке неповољне услове, наносећи нам при томе огромне жртве српским цивилима и војницима, али и велику штету у материјалним добрима“, рекао је Ћосић новинарима.

Према његовим речима, то тада ништа није било случајно, јер је то био период злочиначке акције хрватске војске „Олуја“, односно протеривања Срба из Крајине и Хрватске, након чега је уследило 35 непријатељских офанзива на тадашње Српско Сарајево, чије је становништво јуначки одбранило сваки педаљ слободне српске земље.

Ћосић је подсјетио да је у тој борби 4.222 војника и око 1.500 српских цивила дало живот за Републику Српску.

„Повод за НАТО бомбардовање Републике Српске никада није доказан, и нико не спори страдање цивила на сарајевским Маркалама, али је спорно да ли је то страдање изазвано деловањем припадника Војске Републике Српске или некога другог“, поручио је је Ћосић током обележавања Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске.

Он је поновио да су последице бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом оставиле неизбрисиве, трагичне и трајне последице по здравље људи на овим просторима, посебно сарајевских Срба, који су уточиште потражили на подручју Пала, Бијељине, Брчког, Братунца, Србије и у иностранству, али су и тамо били изложени многим малигним обољењима.

Ћосић је изразио захвалност Влади Републике Српске која и на овај начин, обележавањем Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске, чува сећање на српске жртве језиве и срамне агресије.

Он је најавио изградњу споменика на Палама у помен жртвама тог злочиначког чина НАТО над српским народом.

„Будуће српске младе генерација треба и морају да знају колико је зноја и крви проливено за слободну Републику Српску“, поручио је градоначелник Источног Сарајева.

У Републици Српској се 9. септембра обележава Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања које су снаге Алијансе извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији БиХ без одобрења Савета безбедности УН.

Током НАТО операције „Намерна сила“ погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица.

У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 рањен.

Снаге НАТО-а бациле су на Републику Српску 1.026 бомби, међу којима 13 крстарећих ракета типа „томахавк“, док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је Унпрофор без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.

Обележавање Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске организовао је Одбор Владе Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Обележавање овог дана уврштено је у републички календар обележавања значајних датума из српске историје на основу иницијативе Новинске агенције Републике Српске – СРНА из 2018. године и предлога заменика председавајућег Савета министара Сташе Кошарца, који је тада био посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ.