И није то баш прошло тада како су Аустроугари замислили. Био је Велики рат а Срби су се дигли да бране своју слободу. Данас је слична ситуација што се тиче удара на Предсједника Републике Српске г-дина Додика. То је удар на Републику Српску и слободу српског народа. Пошто видимо да је неко некоме у Дејтону шапнуо – „сад ће бити овако а на терену ћемо радити све да се Република Српска истопи“. Наметаћемо наше одлуке, смањивати јој надлежности а онда ћемо јој узети и имовину. А шта је Србин без своје имовине и своје куће него гољо и туђи роб.

Е, ми то нећемо. Не дамо ни Републику Српску ни нашег легално изабраног предсједника Додика. Те притиске смо ми у Сребреници најбоље осјетили. И 30 година касније из Америке и Европе гласају Бошњаци за Сребреницу. То нигде у свијету нема. Па онда рад суда БиХ и та правда се најбоље осјети у Сребреници гдје су Срби добили преко 1.000 година затвора а Бошњаци ништа за убијених 1.300 срба Сребренице и Братунца.

И ти западњаци су ишли даље да нас увујере како је бол бијелих марама јачи од бола црних марама Сребренице. Све смо ми то видели и доживјели у Сребреници. Зато сви ми Срби Сребренице дижемо глас против англосаксонске политике коју проводи Шмит и који хоће да нас дисциплинује као да смо ми неко афричко племе и као да смо ми репа без корјена.

Дали смо ми Срби толико значајних имена да то велики свијет добро зна. Наша борба за слободу српског народа неће престати. Ми туђе нећемо а своје не дамо. Не дамо наше писмо, нашу заставу, наше симболе славе и обичаје. Борићемо се од Сребренице до Приједора и Фоче за Републику Српску и наша права гарантована Дејтонским споразумом. Не желимо да будемо колонија великим и моћним који не виде мале народе него их само желе потлачити. Зато је борба за слободу у Републици Српској борба против наметања закона мимо легалних иституција. Покренимо пројекат Билборд да цијела Република Српска осване порукама „Не дамо Српску“,  не дамо Додика. Смрт фашизму а слобода Републици Српској