Пише: Олег КАРПОВИЧ, проректор Дипломатске академије при МИД РФ
УПРКОС подршци «украјинској демократији» и упорном понављању у Бриселу и Вашингтону како «Украјина мора да победи», део америчког естаблишмента почиње да заузима трезвенији став према захтевима кијевске клике.
Замишљени су над опасношћу да би нова смртоносна оружја које планирају да предају Кијеву могла да одвуку свет у понор нуклеарне катастрофе.
Бројни експерти налазе да замор и раздраженост од свеопште украјинизације свакодневног живота расте широм света. Као последица тога, све је више предлога за мирно решење украјинске кризе. Мировне иницијативе стижу са свих страна. Разликују се по духу, смислу и садржају.
Пре неки дан у Џеди завршени су преговори о решавању украјинског сукоба. Москве није било међу позванима, али тамо су били представници других земаља БРИКС-а и неких држава Глобалног југа. Разговарало се о неколико основних предлога, али је скуп, како се и очекивало, окончан без договора.
«Формула Зеленског» није оставила никакав утисак на присутне зато што је банално нереална. Званични представник Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је врло јасно оценила резултате самита: „Без учешћа Русије и узимања у обзир њених интереса, ниједним састанаком о Украјини неће се направити «вишак вредности».
Полазећи од тога да је Украјина готово апсолутно безначајна за безбедност САД и да су шансе за успех бандероваца слабе, а у комбинацији са потрошеним америчким милијардама, приближавањем председничких избора и ескалацијом корупционашких скандала око председника Бајдена, претпоставља се да би Вашингтон могао јасно да стави до знања Кијеву да у догледној будућности неће моћи да плати „украјинске трошкове“.
Из америчких кулоара цуре вести да кијевски режим притискају да се помири са идејом да је отпочињање преговарачког процеса са Москвом неизбежно. Очигледно је да ће, ако Зеленски настави да инсистира на својој „формули“, још необјављена листа кандидата за место украјинског председника бити допуњена новим именима, у складу са древном мудрошћу да „свето место никада није празно.”
Западни сценаристи ће можда пожелети да прерасподеле улоге у дуготрајној «сапуници».