За очекивати је да Шмит после овога наметне своје законе и о било којим другим питањима, након чега би за њихово неизвршавање људи били осуђивани и упућивани у затвор, каже Милан Благојевић
Поводом најаве да ће Тужилаштво БиХ ускоро подићи оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика, којом ће га оптужити за кривично дело које је наметнуо Кристијан Шмит 1. јула ове године, представља сумрак владавине права и немилосрдно гажење Устава БиХ, оценио је данас саветник српског члана Председништва БиХ, др Милан Благојевић.
Он је, у писаној изјави, указао да та најава покреће правно питање какво није забележено у историји Уједињених нација, „и зато се то питање с правом може назвати питањем свих питања“.
Према његовим речима, досад се ни у једној држави чланици УН није догодило да појединац, уз то још и странац, прогласи да је кривично дело ако се не поштује и не спроводи његова воља.
„Управо то је учинио Кристијан Шмит, јер је у Кривични закон БиХ наметнуо члан 203а, назвавши га кривичним делом ‘Неизвршавања одлука високог представника’, за чији основни облик је наметнуо казну затвора од шест месеци до пет година, ако било које службено или одговорно лице у БиХ ‘не примени, не проведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку високог представника'“, прецизирао је Благојевић.
Према његовим речима, такав чин у држави чланици УН је недопустив, јер се њиме на најгрубљи начин гази једно од врховних начела на којем почива поредак међународног права.
Он подсећа да је Повељом УН прописано начело суверене једнакости свих држава чланица УН, као и да Повеља УН ничим не овлашћује светску организацију, нити било који орган УН, да се уплићу у питања која се налазе у оквиру унутрашње надлежности сваке државе.
То начело нема право да крши ни Савет безбедности УН, чак и када поступа у функцији очувања светског мира, дакле, наглашава Благојевић, Савет безбедности нема право да себе наметне као законодавца у држави, нити има право да неког трећег овласти да своју вољу намеће држави као закон.
„Због тога је тешка повреда међународног права оно што је учињено у Бону у децембру 1997, када је неколико држава, неовлашћено се представљајући као тзв. Савет за примену мира у БиХ чије постојање није дозвољено ниједним извором права, одлучило да високом представнику у БиХ додели нешто чиме се на најгрубљи начин повређује императивно начело једнаке суверености БиХ, а то је да високи представник у БиХ своју вољу намеће у БиХ као правне прописе, иако је БиХ држава чланица УН према којој такво понашање тако јасно забрањује Повеља УН“, додаје Благојевић.
Према његовим речима, на такво „не-право“ ослања се најновије „не-право“ Кристијана Шмита, јер се он позвао управо на те Бонске закључке.
„Стога је сада за очекивати да Шмит после овога наметне своје законе и о било којим другим питањима, након чега би за њихово неизвршавање људи били осуђивани и упућивани у затвор, баш као што се сада све то најављује у односу на господина Додика, а већ сутра то може бити и било који други човек“, истакао је Благојевић.