Ајмо да се рукујемо и испочетка кренемо у нову фазу, рекао је власник телевизије Пинк и најавио свој заокрет према Западу
Србија је на Западу, а Кристофер Хил је „најбољи амерички амбасадор у последњих 30 година у Србији“, изјавио је власник Пинка Жељко Митровић и најавио да ће променити уређивачку политику своје куће у којој је, како каже, „сваки други гост русофил“.
Таквој најави трансформације дан раније претходио је протест под називом „Србија против насиља“ управо испред зграде Пинка. Пред демонстранте Митровић је истурио велику заставу Србије преко читаве фасаде зграде своје телевизије.
Како је рекао, застава је била ту како би се показао патриотизам и послала помиритељска порука: „Људи, Србија се налази у околностима које су веома компликоване, је л’ можемо да ове наше несугласице одложимо док не решимо ова озбиљна питања која су много значајнија“, рекао је тада Митровић.
Али се није зауставио на томе. Митровић, као човек који већ деценијама успева да подиђе укусу своје публике на Балкану, запитао се у емисији јавно зашто Срби толико воле Русе. Зашто када су нам, каже Митровић, Американци добри пријатељи, а нема, каже он, ни једне једине лепе ствари која нас веже за Русију.
Међутим, у набрајању хвалоспева Америци ипак се присетио ко је бомбардовао Србију 1999. и ту застао. „Па зашто Руси нису урадили нешто озбиљније да нас спасу бомбардовања? Осим тога, нису нас бомбардовали Американци, него 19 земаља“, каже Митровић потпуно пренебрегнувши чињеницу да се зна ко одлучује у НАТО-у.
„Ајмо да се рукујемо и испочетка кренемо у нову фазу“, позвао је Митровић.
Да би показао своју приврженост ставу који је већ тако помпезно најавио, власник Пинка је организовао годишњицу истицања српске заставе на Белој кући 1918.
Уз конвој олдтајмера, америчке заставе и девојке, односно уз прављење спектакла од свега, па и од тога, Митровић је покушао да на делу покаже ту своју приврженост Западу.
Ипак, врхунац проамеричке трансформације власника Пинка десио се када је 1. августа Хил објавио снимак српских званичника и аналитичара који и иначе износе прозападне ставове, али је међу њима овога пута своје место нашао и Митровић.
Код Митровића се заправо ништа није променило, јер он није мислилац који има конзистентне ставове, каже за РТ Балкан новинар и социолог Слободан Рељић.
Власник Пинка, сматра Рељић, поседује интуитивно знање, одабрао је да се бави оним што очигледно има у себи као способност и само се креће тим током.
„Зато он не осећа никакав проблем да се сада диви америчком амбасадору Кристоферу Хилу или некоме. То није неискрено, то јесте у складу са тим како он сад мисли, али Митровић не би имао проблем ни да мисли другачије ако се наштелују другачији услови“, каже Рељић.
На питање зашто је онда сада одлучио да покаже тако нападну наклоност Западу, Рељић одговара да је тренутак изабран вероватно због притиска који трпи.
„Митровић нема никакве идеолошке смернице. Ако ТикТок који су направили Кинези превлада, односно та друштвена мрежа постане утицајнија од Фејсбука, или ако Руси и Кинези направе нешто веће од Гугла, ако Митровић у томе буде видео своју нишу у којој би могао да се снађе да производи нешто, не би имао никакав проблем са тим“, каже Рељић.
Додаје да је Митровићу у политичком смислу сасвим свеједно ко ће бити председник државе, јер је свестан да ће сваки морати да дође код њега, јер се свака власт успоставља на способности да се у медијима представите као неко ко би требало да влада.
Као пример, Рељић наводи то што је председник Србије Александар Вучић од Митровића тражио да укине ријалити програм, што му је, како је Митровић наводно и обећао, али је власник Пинка недуго потом објавио да је припремио нову сезону истог ријалитија.
„Митровић зна да не зависи он од председника, него председник од њега“, каже Рељић.
Главни уредник „Новог стандарда“ Александар Вујовић каже за РТ Балкан да иза промене Митровићевог става стоји комбинација страха због санкција које је Запад увео његовом куму, шефу Безбедносно информативне агенције Александру Вулину и перцепција личних интереса.
„Митровић је проценио да су САД држава са највећим утицајем у Србији, односно да имају највећи утицај на комплетан медијски и друштвени систем у Србији“, каже Вујовић.
Рељић са друге стране наводи да је, за разлику од Митровића, Вулин увек био проруски опредељен и то је увек демонстрирао, па зато сматра да ситуација са шефом БИА не утиче на Митровића.
„Власник Пинка није у кругу људи којима би Запад уводио санкције, јер су њему студији на Западу, читав програм му је прозападни“, каже Рељић.
Вујовић напомиње да га не чуди став Митровића, те да не зна да је у прошлости уопште био превише на другој страни.
„Начин на који то ради је типичан његов манир. У питању је његова перцепција односа моћи тренутно у Србији“, каже Вујовић.
Митровић је већ деценијама веома богат човек и не би могао да функционише да нема способност да процени када и ком моћнику треба да се приклони, оцењује наш саговорник и додаје да је очигледно сада проценио да је то амерички амбасадор Кристофер Хил.
Вујовић говорећи о том снимку каже да је Хил показао да га у суштини не занима ко заговара проамеричку идеју, зато што је Митровић омражен у прозападном делу јавности, и чак су организовани протести неколико пута против његове медијске куће.
Да ли су русофили забрањени на Пинку
Редитељ и писац Драгослав Бокан каже да Митровић није променио програм телевизије Пинк, те да он и даље несметано гостује на Митровићевим телевизијама износећи своје јасне ставове о Русији и Украјини, као и о НАТО-у.
„Ја сам нека врста контра-примера ономе што говори Жељко Митровић. Нисам осетио никакав покушај да ми неко сугерише шта да причам, да ме неко цензурише или да ме натера на аутоцензуру“, каже Бокан за РТ Балкан.
Додаје да је притисак на Пинк, али пре свега на телевизију Хепи, веома велики, те да је сигуран да је америчка амбасада притискала власника Хепија да се емисија „Актуелности“ укине још пре годину дана. Подсетимо, и у резолуцији ЕУ о Србији се телевизији Хепи замера што подржава Русију. Телевизија Пинк се не спомиње.
„Нисам сигуран да је Митровић човек који је идеолошки орјентисан ни на страну Запада ни Истока. Мислим да гледа шта се дешава у блиској будућности у вези са Србијом и да су његове одлуке везане за оно што ради на релацији Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина“, каже Бокан.
Митровићеву реченицу да Србија не припада Азији већ Европи, Бокан би каже допунио тиме да Србија не припада ни Америци.
Наш саговорник напомиње да је Митровић човек са великим искуством личних трансформација и да са те стране на њега не може да утиче ни наша држава ни неко конкретно, него он сам.
„Митровић има фирму која је већ развијена и која мора да покуша да одржи да тај систем не падне. Он не ради ствари да би нешто добио краткорочно, већ ради ствари стратешки да не би пао под санкције као што се десило Вулину“, каже Бокан.
Напомиње да су Митровићу студији који производе програм на Западу, а да је то средина у којој људи који су наклоњени Русији не пролазе добро.
„Митровићеве последње изјаве видим као својеврсне лозинке без којих не можеш да имаш пролаз у том свету“, закључује Бокан.