ГДЕ СТЕ КРЕНУЛИ?

Пише: Георгије Зотов

Једном се Георгије уверио да наши људи уопште не гледају куда иду. Пише му у чуду познаница која се са мужем преселила у Турску. Како си, како здравље, а ево ми настрадасмо. И шта сад да радимо, продали смо стан у Москви, купили кућу у Истанбулу, а предвиђају се нови земљотреси. „Еееех, каква вест“, рекао је туробни Георгије. „1999. године био је земљотрес 90 км од Истанбула, погинуло је скоро 40 хиљада људи, сахрањивали су их у масовним гробницама. Да ли си чула за ово?“ Наравно да није. Зашто да читаш нешто о земљи ако тамо одлазиш, по твом мишљењу, заувек? Познаница је запрепашћена видео-снимком, где су зграде наслагане као куле од карата. „А шта ако исто тако граде у Истанбулу?“ „Наравно да граде“, обрадовао ју је Георгије. „Корупција је као код нас, и паре мажњавају. И код нас, и код њих, без икаквог земљотреса, зграде само узму и падну.“

Највише од свега Георгије се сећа даме коју је упознао у појасу Газе. Из Ростова, удала се за Палестинца и дошла у овај рај. „Мислила сам, иностранство, и све то. А овде – нема дискотека, не можеш да изађеш на улицу у краткој хаљини, стално бомбардују. Јеб…“ Овде је сувишан коментар.

„А шта може да се деси?“ – рекао је Георгију пресељеник у Киргистан. „Овде владају демократија и стабилност.“ „Дечко, већ су се десила три државна удара, а два са пљачкама“, обавестио га је Георгије. Човека је било болно погледати. Па да – и Казахстан, и Узбекистан, и Киргистан су такође сеизмички опасне зоне. А тамошњи небодери (не дај Боже) ће се сложити на исти начин, као куле од карата, јер су лову за изградњу квалитетно сјебали широм бившег СССР-а.Као што људе ништа није занимало у Русији, не занима их ни ситуација у новој земљи домаћину. Пресељеници су Георгију недавно причали да у Узбекистану, ето, цвета демократија. Па да, тамо је један председник владао 26 година, а други је недавно променио Устав чисто из љубави према демократији, а не због могућности да иде у нове мандате. И једна госпођа је ономад тотално попиздила кад су били нереди у Нукусу: „Боже, шта ће сад бити? Где сам ја дошла?“ Да, госпођо, у Узбекистану постоји диктатура. И у Турској, узгред, такође. Летонија забрањује штампу која се усудила да зуцне да јој се бар нешто не свиђа у величанственој слободној Летонији. То што су Грузија и Јерменија сиромашне, а тамо нема посла – е, и због тога су сви шокирани. Стварно, а зашто толико Јермена и Грузијаца ради за нас? У њиховој домовини је све прекрасно!

Можда ћете стећи утисак да је Георгије против пресељења. Не, Георгије је баш „за“ – риба тражи где је дубље, а човек – где је боље. Управо сад Георгије гледа кроз прозор ове вукојебине, и такође жели да оде на Тајланд. Заувек. И врло је вероватно ће Георгије једног дана то учинити. Али кад се већ селите, добро би било да укључите мозак – чак и са правилном мишљу да не можете све да предвидите. Као кад је Георгијев пријатељ дошао у Израел, поседео тамо испод ракета у склоништу и вратио се. „Не желим више тако“ А на шта си ти рачунао? То није никаква тајна. „Пааа, еее…“

Емигранти деведесетих знали су у шта се упуштају. Селили су се схватајући колико ће морати да рмбаче да би нешто постигли. А ови људи једноставно желе да преселе Москву на ново место, и одлучно одбијају да прихвате другу информацију.

Океј, лол. Управо сад ће Георгију опет бити речено да малтретира сироту невинашцад. Да треба бити саосећајан, а не овако… (Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)