Зоран Влашковић: Терор над Србима се наставља!

Куртијев режим готово свакодневно измишља разлоге за хапшења и прогон Срба, при чему се служи и обманама тврдећи да подршку за насилне и незаконите акције има од западних земаља

Kаква иронија: Приштина је 29. јуна „Цивилну заштиту“ и „Бригаду север“ у северном, српском делу Косовске Митровице прогласила за терористичке организације, иако нико од њих никад није употребио оружје, а „Бригада север“ и не постоји. С друге стране, косовска полиција и тзв. Косовске безбедносне снаге (КБС) јавно пуцају из ватреног оружја и рањавају Србе широм Косова и Метохије. Само ове године ранили су из ватреног оружја петоро Срба, међу којима су и деца. Премијер Аљбин Курти је објаснио да је одлука донета „на основу чињенице да те формације представљају озбиљну претњу по правни и уставни поредак ’Косова’“, оптужујући их за нападе на Кфор, новинаре и друге грађане у све четири српске општине на северу Косова.

„ЦИВИЛНА ЗАШТИТА“ РАСФОРМИРАНА 2015 На основу косовских закона, „Цивилна заштита“ и „Бригада север“ ће сносити последице. Казна затвора за тероризам на „Косову“ је најмање пет година, а уколико је терористичким актом нанесена тешка телесна повреда једног или више лица, извршилац злочина добиће најмање десет година затвора. Иначе, „Цивилна заштита“ је на северу Косова функционисала од 2006. до 2015/16, када је расформирана на основу дијалога Приштине и Београда о нормализацији односа. Радници „Цивилне заштите“ су потом интегрисани у косовске институције.
Међутим, према подацима Косовског центра за безбедносне студије, „Цивилну заштиту“ на „Косову“ су чинили припадници који су прошли војну обуку и сматрала се врло опасном по безбедност те такозване државе. На почетку је имала око 500 људи, да би се, након самопроглашења независности „Косова“ 2008, током 2013. и 2014. тај број повећао на више од 750. Припадници „Цивилне заштите“ су се јавно на северу Косова први пут појавили 2011, а најчешће су патролирали улицама Северне Митровице у тамним униформама. Према наводима косовских власти, управо су они подигли прве барикаде на северу, како би спречили приштинску владу да успостави власт у том региону.

Бивши председник Општинског суда у Северној Митровици Никола Кабашић изјавио је да одлука косовске владе о проглашењу „Цивилне заштите“ и „Северне бригаде“ за терористичке организације представља наставак континуираног притиска на Србе од стране премијера Аљбина Куртија и министра полиције Џељаља Свечље. „Та одлука има два циља. Први је да међународној заједници покаже како на северу Косова делују некакве терористичке организације, а други да још више застраши српски народ. Курти и Свечља траже оправдање за несразмерне мере полицијског присуства и бруталности на северу Косова“, оценио је Кабашић. „На северу Косова нема терориста. Курти жели да силом натера Србе да буду држављани такозване Републике Косово. Политички проблем он покушава да реши физичким и правним насиљем. Његова намера да нам сузи грађанска и људска права наићи ће на још жешћи отпор код српске заједнице“, закључио јe Кабашић.

ШТА ЈЕ БРИГАДА СЕВЕР? Графити „Не брините“ и „Ту смо, чекамо“ појавили су се средином августа 2022. у општинама на северу Косова, а потписивала их је „Северна бригада“. Потом је председник Србије Александар Вучић, на конференцији за новинаре 22. августа, „исправио“ новинарку телевизије Н1 и рекао да те графите не потписује „Северна бригада“ него „Бригада север“.
Одлука приштинског режима да непостојеће организације „Цивилна заштита“ и „Северна бригада“ прогласи терористичким део су плана да се стварањем измишљеног, виртуелног непријатеља оправда наставак политичког терора који Курти са својим специјалцима спроводи на северу Косова и Метохије неоснованим хапшењем невиних Срба, малтретирањем и застрашивањем грађана, саопштила је Српска листа.

Само у току ове године косовска полиција и један припадник КБС ранили су петоро Срба из ватреног оружја. Милан Јовановић из Звечана рањен је 10 априла 2023. из ватреног оружја у близини Бистричког моста на путу Звечан – Лепосавић на северу Косова. Двојица српских дечака Стефан (11) и Милош Стојановић (21) рањени су, 6. јануара 2023, у Готовуши код Штрпца. На протесту 29. маја косовска полиција је ранила Драгишу Гаљка у Звечану.

ОПАСАН ЛОВ НА СРБЕ И шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да је најновија Куртијева подметачина – коју су прозреле и САД, јер је Стејт департмент одмах реаговао, заправо веома опасан план да се настави лов на српске главе! Курти тиме прави алиби да сваког наредног Србина ког намерава да ухапси – а на списку је чак око 350 људи – прогласи терористом! Пазите шта је смислио, да ће тиме што ће непостојеће организације прогласити терористичким, недужним људима које ухапси његова полиција ставити на терет измишљено дело тероризма и држати их у затвору. Тај човек заиста машта о томе да изазове рат и, нажалост, неће престати с ловом на српске главе“, изјавио је Дачић.
Албанци су од јуна 1999. до сада званично убили више од 1.000 Срба, али и више од 2.000 својих сународника у крвним осветама и другим кривичним делима. Од 2011. у терористичкој организацији ИСИС у Сирији и Ираку било је више од 400 албанских терориста с Косова од којих су 83 тамо убијена. Све ово показује каква је ситуација на Косову и ко је угрожен. Званично, рат на Косову је завршен 10. јуна 1999, шест дана касније тамо више није било српских снага, а подаци за период до 31. децембра 2000, којима располаже Фонд за хуманитарно право, говоре да је 1.306 људи нестало, од чега 715 Срба, 318 Албанаца и 273 осталих. Страдало је 213 деце млађе од 7 година. Старијих од 70 година убијено је 1.275.
На Косову су званично деловале терористичке организације ОВК и АНА које су, за кратко време, због бројних терористичких акција проглашене терористичким од стране ОУН, УНМИК-а и Стејт департмента.

Одлука владе самопроглашеног Косова о проглашавању „Цивилне заштите“ и „Бригаде север“ за терористичке организације није донета у координацији са САД и другим међународним партнерима, навео је Стејт департмент. То значи да је министар унутрашњих послова привремених приштинских институција Џељаљ Свечља лагао кад је рекао да је Приштина одлуку да „Цивилну одбрану“ и „Северну бригаду“ прогласи терористичким организацијама договорила с међународним партнерима. И Амбасада Италије у Приштини је саопштила да је одлука о проглашењу „Цивилне одбране“ и „Северне бригаде“ за терористичке организације донета без координације с италијанском владом. Саопштењем су се огласиле и амбасаде Немачке, Француске и Британије у Приштини које су, такође, демантовале Свечљину тврдњу.

АЛБАНСКИ ТЕРОРИСТИ УБИЈАЛИ У МАКЕДОНИЈИ „Извоз“ албанских терориста с Косова довео је до крвавих исхода и у Македонији. Кривични суд у Скопљу је 2. новембра 2017. саопштио да 33, од укупно 37 оптужених Албанаца с Косова за тероризам и терористичку организацију у случају кумановског Дивог насеља, сноси одговорност, док су четворица ослобођена оптужби. Седам оптужених је осуђено на доживотни затвор, 13 је добило по 40 година, а остали су осуђени на затворске казне у трајању од 12 до 20 година.
Кривични суд у Скопљу је у октобру 2017. осудио 33 члана „кумановске терористичке албанске групе“ на укупно 746 година затвора. Иначе, у нападима у Куманову 9. и 10. маја 2015. погинуло је осам припадника безбедносних снага Македоније, а око 40 је било повређено.
Амерички председник Барак Обама обавестио је Конгрес почетком јуна 2016. да се продужава дејство санкција против много Албанаца и 10 њихових организација са КиМ, југа Србије и Македоније који су и даље на црној листи непожељних у Америци. Албанска народна армија (АНА) са Косова, коју су Уједињене нације 2003. означиле као терористичку организацију, поново се активирала, овога пута претећи косовским властима, од којих тражи да не „тргује“ територијама с Београдом. АНА се први пут појавила на Косову 2000. године.

„Ослободилачка војска Косова“ (ОВК) је одлуком Стејт департмента и америчког председника Џорџа Буша на црној листи као терористичка организација. И много пре Буша, специјални амерички представник Роберт Гелбарт је 23. фебруара 1998. у Београду изјавио да је „ОВК без икакве сумње терористичка организација“. ОВК је махом убијала и киднаповала цивиле, недужне неалбанаце, али и Албанце који нису хтели да јој се придруже или зато што су радили у српским фирмама на КиМ. Реџеп Сељими, Даут Харадинај и Муја Краснићи, 28. новембра 1997. године су се у Лауши, општина Србица, први пут појавили у јавности на једној сахрани у униформама УЧК.

ТЕРОРИСТИ ИЗ КЗК О каквој се паравојној, терористичкој организацији ради најбоље показује то што је тзв. Албанску националну армију, шеф УНМИК-а на Косову и Метохији Михаил Штајнер 17. априла 2003. прогласио терористичком организацијом након јавног признања њених припадника да су минирали железнички мост код Лозишта, на прузи Косовска Митровица – Рашка, 12. априла 2003. У минирању надвожњака тада су погинула, због нестручног руковања експлозивом, и два Албанца из редовног састава тадашњег Косовског заштитног корпуса (претече КБС). Само неколико дана касније и Америка је АНА ставили на листу озлоглашених терористичких организација!
До сада на Косову нико није одговарао за масовна убиства Срба после 1999. године, пре свега убиства српске деце у Гораждевцу 13. августа 2003, убиство 14 српских жетелаца у Старом Грацку код Липљана 23. јула 1999, убиство 12 Срба подметањем експлозива под аутобус код Ливадица близу Подујева 16. фебруара 2001, убиство породице Столић 3. јуна 2003. у Обилићу и још близу 1.000 убијених Срба од јуна 1999. године. Трагично је и то што је за сва ова убиства Приштина обуставила судске поступке.