Танасић: Недовољна брига о српском језику као националном

Јавност у Србији је ових дана била непријатно изненађена малим интересовањем будућих бруцоша за студирање српског језика, као и најлошијим до сада резултатима теста из српског језика на малој матури, што предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић објашњава небригом о националом језику, али и окупацијом англиштине без икакве потребе.

Танасић је у интервјуу за СРНУ рекао да пријемни испити на факултетима у Србији показују да је мало интересовање за студије српског језика, што се већ неколико година понавља, док је некада „испод црте“ остајало доста студената са добрим резултатима из средње школе.

– Наравно, поставља се питање – зашто је то тако? Мислим да није баш ни тешко одговорити, ако се вратимо у контекст онога о чему говоримо – а то је питање статуса српског језика као националног језика на српском говорном и народном простору који није ни издалека онакав какав би требало да буде – истакао је Танасић.

Прво, нигдје се, каже он, не држи до важности доброг познавања српског језика, нигдје на било којем радном мјесту не питају неког, када дође да тражи посао, какво је његово познавање српског језика, него какво му је познавање енглеског језика.

– Као да ми послове обављамо на енглеском језику, као да сви радимо за енглески двор или на енглеском двору. Наравно, то продире у свијест народа, како родитеља и уопште окружења, тако и до младих. Ми не можемо кривити младе, што они гледају шта ће студирати, да послије имају цијењен и пристојно плаћен посао – појаснио је Танасић.

Он је као још један разлог навео и то да наставници, односно професори српског језика у основној и средњој школи, како у Србији, тако и у Републици Српској, имају плату мању од возача, а да је било и ситуација да на бироима рада буде много професора српског језика.

– На професора српског језика се гледало као на обичну радну снагу, ако је на тржишту вишак, онда их не морамо ни плаћати пристојно. А шта смо добили? Добили смо то да имамо мало студената српског језика. А опет неприродно и ненормално смо смањили потребу за наставницима српског језика – истакао је Танасић.

Он је указао и на то да је укинута обавеза лекторских служби свуда тамо гдје се српским језиком служи, како у администрацији, тако и у новинарству, издвачаким службама, а осим тога у школама је мали број часова српског језика, мање него у већини европских земаља.

– Двије су посљедице тога – да наставници са тако малим бројем часова не могу да достигну квалитет наставе, образују ђаке у оној мјери којој би требало, а друго је, на такав начин затворили смо и мјеста за запошљавање професора српског језика – каж

О томе колико се држи до српског језика говори и чињеница, истакао је Танасић, да нико не изучава српски језик на факултетима, не у смислу да га студира као на студијским групама, него да га изучава, како би добро познавао српски језик и могао њиме да се служи и оспособљавао се за функционалну писменост.

– Све то је, дакле, једна општа слика нашег незадовољавајућег стања када је у питању однос према српском језику – оцијенио је он.

СРПСКИ ЈЕЗИК ПОСТАО НЕБИТАН КАО МАРКСИЗАМ

Танасић је навео да и друштвене мреже имају додатни негативан утицај на укупну језичку ситуацију, те истакао потребу да се и у Србији и у Републици Српској промијени свијест према српском језику као националном – да се дјеца уче о значају свог језика, о језичком насљеђу, онда би се створили услови да дјеца више уче и српски језик и чињенице о њему.

– Онда би за те друштвене мреже, и уопште за стране језике, прије свега енглески, остајало мање простора. Овако, пошто је српски језик постао небитан, као некада предмети – марксизам, општенародна одбрана или домаћинство, па се онда дјеца забављају нечим. Посебна је прича наш однос према језичким утицајима, прије свега енглеског језика. Нас је окупирала англиштина без икакве потребе – рекао је Танасић.

Због таквог односа према српском језику, нема никакве изграђене свијести о бризи о његовом учењу, чувању, његовању српске језичке културе, да се не потеже за енглеским језиком сваки пут када то није оправдано и да се уносе енглеске ријечи у српски језик без њиховог прилагођавања српском језику.

Танасић је истакао да српска струка на то указује, посебно Одбор за стандардизацију српског језика, али да држава нема довољно слуха нити има формирану језичку политку, а тек недавно су Србија и Српска добиле законе о заштити српског језика и писма ћирилице, али их још ни изблиза не примјењују.

– С друге стране, Закон о родној равноправности у Србији држава из све снаге примењује, присиљава, а то је немогућ закон и у стручном погледу и у правном. Све су то разлози неповољног стања када је у питању упис студената на студије српског језика и лоши резултати мале матуре свршених основаца – рекао је Танасић.

ЧИНИ СЕ СВЕ ДА СЕ ЋИРИЛИЦИ ОНЕМОГУЋИ ВРАЋАЊЕ НА ЊЕНО МЈЕСТО

Танасић је истакао да је српско писмо ћирилица и да је двоазбучје или диграфија некада имала смисла када је постојало српско-хрватско језичко заједништво, али да је и тада било настојања да се на цјелокупном српско-хрватском простору истискује ћирилица, а постепено пређе на латиницу.

– Када се заједништво развргло, онда је природно било да свако своје узме. Хрвати су своје узели и нема им се ништа замјерити. Нама је проблем што немамо ћирилицу у Србији и у Српској. Једно што је остала стара навика, а друго што се са стране и преко домаћих експонената иностраних политика и идеологија све чинило и чини да се онемогући враћање ћирилици мјеста које треба да има као српско национално писмо – додао је он.

С обзиром на то да постоје, навео је Танасић, програми да се мијења српски национални и културни идентитет, и да су ћирилица са српским језиком и Српска православна црква данас у центру српског националног идентитета, зато се врше толико притисци да се ћирилици не врати њено мјесто које јој припада.

Танасић је рекао да се, нажалост, у оснивању Савјета за језик иде споро, да је у Србији то тијело само основано, док Српској касни.

– Могли бисмо да дамо трачак свјетлости како би у сљедећој школској години почео да се мијења однос према српском језику. Треба да прође мало времена да би се у народу и друштву осјетила промјена односа према српском језику. Тада би се и све ове посљедице лошег односа према српском језику, као националном језику, елиминисале – и познавање српског језика и учење у школи и интерес за студирање српског језика и књижевности – рекао је Танасић.