Институт Арчибалд Рајс: У Русији – реприза 1917. године или гигантска маскировка као НЕП

Без обзира на то да ли је Пригожин заврбован, поступао по познатом обрасцу корисне будале или је све време лукаво радио за своје, он треба да понесе озбиљне последице за своје рушилачке поступке

Метеж који је побуном коју предводи Јевгениј Пригожин избио у Русији носи јасно читљиве отиске прстију британске обавештајне службе, која има богато искуство и све потребне ресурсе за спровођење операције овакве врсте.  Али да ли је у овој игри МИ6 организатор  или насамарени губитник, још је исувише рано да би се могао извести поуздан закључак. Тренутак који је изабран за операцију такође је врло индикативан, са очигледном историјском аналогијом. Као данас у сукобу у Украјини, Русија је 1917. године у Првом светском рату била на прагу победе која би се одразила далекосежно и крајње штетно по геополитичке интересе њених „западних савезника“. Решење које су они тада применили било је унутрашња дестабилизација Русије и разарање руске државности коришћењем Лењина и његове бољшевичке секте. Наизглед, да би осујетио неповољне геополитичке промене које му прете, Запад сада користи Пригожина и његову војну организацију „Вагнер“ у сличне сврхе. Постоји међутим и могућност да је био вешто усмерен и обманут да покуша да то учини.

Било би непримерено упуштати се у дубље анализе све док ова криза не буде приведена крају, када ће се многе ствари несумњиво разјаснити. Какви год били Пригожинови мотиви, без обзира на то да ли је био заврбован, поступа по добро познатом обрасцу корисне будале или је све време лукаво радио за своје да би обмануо противника, он треба јавно да понесе озбиљне последице за своје рушилачке поступке, барем као показни пример другима који би дошли у искушење да учествују у некој сличној авантури.  За сада, довољно је навести неспорно тачну оцену академика Сергеја Глазјева:

„Побуна се диже у време када непријатељ губи, а његови господари се припремају за мировне преговоре. Свима је јасно да су Оружане снаге Украјине осуђене на пораз. На бојном пољу дошло је до преокрета у нашу корист.“

Надајмо се да ће руско политичко и војно руководство, као и цео руски народ, научити лекције из релативно недавне прошлости и да ће препознати перфидност својих вековних противника који данас опет поступају по истом обрасцу који им је већ једанпут сјајно послужио да Русију на сто година разоре и избаце из строја. Али истовремено, треба имати у виду и то да 1917. година није једина могућа аналогија текућим догађајима. Ови забрињавајући догађаји могли би да буду и једна гигантска маскировка изведена у режији руских служби, слично операцији НЕП двадесетих година прошлога века, да би се стране агентуре и њихови унутрашњи сарадници сами разоткрили и лакше били уништени.

Док не будемо добили поуздане одговоре, разне опције су у игри.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Институт Арчибалд Рајс, 24. 6. 2023)