РТ Балкан анализа три недеље украјинске офанзиве: Велики губици нападача и противудар руских снага

Прошло је скоро три недеље од почетка дуго најављиване „украјинске контраофанзиве“, чији је примарни циљ заузимање Берђанска и Мелитопоља, односно пресецање копненог коридора између Доњецке Народне Републике и полуострва Крим

Упркос темељним припремама и великој количини западне опреме, украјинска страна је остварила минималан напредак уз огромне губитке, како у људству тако и у техници.

Жестоке борбе тренутно се воде у ширем реону Артјомовска, као и на потезима Лобковое – Пјатихатки, Орехов – Работино у Запорошкој области и Велика Новосјоловка – Старомлиновка у Доњецкој области, док се окршаји мањег интензитета одвијају око Хулијапоља, Угљедара, Марјинке, Авдејевке и Соледара. Такође, Оружане снаге Руске Федерације обновиле су офанзивна дејства из Кременаје ка Лиману, а остварен је и напредак у правцу Купјанска у Харковској области.

Запорошка област – гробница „леопарда“

На потезу ка Пјатихатки није било већих померања фронта, имајући у виду чињеницу да је то село више пута прелазило у посед једне и друге стране и тренутно се налази у „сивој зони“. Слична је и ситуација у области око села Хулијапоље, где припадници 32. и 33. механизоване бригаде уз подршку 102. одбрамбене бригаде, безуспешно покушавају да продру до прве утврђене линије одбране руске војске.

Са друге стране, на потезу Орехов-Работино, делови 47. и 65. механизоване бригаде украјинске војске груписали су се у селу Мала Токмачка, одакле су планирали да најпре окруже, а потом и заузму Работино, након чега би наставили напредовање ка Токмаку.

Након интензивне артиљеријске припреме, припадници тих јединица су, уз подршку 118. механизоване бригаде, опремљени возилима из земаља чланица НАТО, започели офанзивна дејства преко Новоданиловке и околних поља.

Управо је током овог напада забележена прва употреба немачких тенкова „леопард 2“, који су убрзо онеспособљени дејством минско-експлозивних средстава, а затим уништени ударима дронова камиказа, противоклопних вођених ракета и артиљеријског оруђа. Поред њих страдала су и америчка борбена возила пешадије М2 „бредли“ из састава 47. механизоване бригаде, обучаване у Великој Британији и Немачкој.

Услед првобитног неуспеха и губитка већег броја возила, украјинске снаге су се прегруписале и покушале да уз помоћ тенкова опремљених средствима за разминирање, очисте пут кроз минска поља, евакуишу чланове посада и извуку оштећена средства ратне технике. Резултат тога било је уништавање 11 од 30 ангажованих возила међу којима су четири тенка са опремом за разминирње, и то три „леопарда 2P“ донираних од Финске и један БМР-2.

На основу објављених видео снимака процењује се да је на овом потезу, између осталог уништено, оштећено или напуштено 17 „бредлија“, око 10 „леопарада“ укључујући варијанте 2А4, 2Р и 2А6, један тенк Т-64БВ, вишецевни лансер ракета МАРС 2″, возило за извлачење БПз 3 „буфало“ и системи ПВО „авенџер“ и ИРИС-Т.

Захваљујући храбрости и одлучности припадника 291. гардијског моторизованог пука руске војске, украјинске снаге су заустављене на око 3,5 км од Работина где се заправо и налази прва утврђена линија одбране, а њихов једини успех огледа се у заузимању неколико њива у непрегледној Запорошкој равници.

Доњецки фронт и околина Артјомовска

Највећи напредак непријатеља остварен је на потезу Велика Новосјолка-Старомлиновка, где су украјинске снаге заузеле неколико мањих села Доњецке области, укључујући и два на граници са Запорошком области.

Током прве недеље контраофанзиве, делови 23. и 31. моторизоване бригаде покренули су три паралелна напада, из правца линије Зељоное Поље-Велика Новосјолка са циљем продирања до прве утврђене линије одбране руске војске код села Орлинске. Ти напади резултирали су губитком чак 42 возила, углавном америчких МРАП (Mine-Resistant Ambush Protected) „макспро“ транспортера, којима су Украјинци покушали да прођу кроз минска поља, притом срушивши мит о њиховој отпорности на минско-експлозивна средства.

Нешто источније припадници украјинских јединица, укључујући неколико одреда 37. бригаде поморске пешадије и 68. лаке пешадијске бригаде, прешли су на леву обалу реке Шајтанке, окупирали Новодоњецкое и покренули нападе на села Нескучное, Сторожевое, Благодатное и Макаривка.

Новодоњецкое је убрзо ослободила 127. моторизована дивизија оружаних снага РФ, а непријатељске снаге поново су претрпеле озбиљне губитке у техници, будући да је само у једном дану уништено три од укупно 14 оклопних борбених возила АМХ-10 РЦ.

Првобитна тактика украјинске команде у овим нападима заснивала се на употреби великог броја оклопних транспортера за превоз људства до линије фронта, који би се након искрцавања, вратили по још пешадинаца. Схвативши ово одреди руске војске на истуреним положајима стрпљиво су чекали да Украјинци напусте возила, након чега су уз помоћ извиђачких беспилотних летелица и дронова наводили артиљеријске ударе по њима.

Тек током друге недеље контраофанзиве украјинска страна је успела да заузме четири горенаведена села, као и Левадное и Новодаревку. Међутим, упркос појачању у виду делова 4. тенковске бригаде, 25. ваздушно-десантне бригаде, 93. механизоване бригаде, 128. и 129. бригаде територијалне одбране, напредовање непријатељских снага је заустављено, услед губитака великог броја тенкова Т-64 и Т-80 и других оклопних возила.

Линија фронта се није померала од тада и тренутно се пружа између Урожајна и Новодоњецка у близини којих се воде борбе, а у међувремену је 127. моторизована дивизија довела појачање у наведена села. Као и у случају запорошког дела бојишта, најистуреније украјинске јединице још нису стигле до прве утврђене линије одбране, од које их дели око 10 километара равног терена са врло мало заклона.

Када је реч о околини Артјомовска, током протеклих недеља забележено је напредовање украјинске војске у правцу Берховке на северу и Клишивке на југу. Упркос почетним успесима, јединице Оружаних снага Руске Федерације ангажоване у овом подручју зауставиле су непријатељску офанзиву и тренутно се воде позиционе борбе на кључинм узвишењима око тих насеља.

Такође, у ноћи између 23. и 24. јуна на овом потезу је примећено концентрисање украјинских трупа из 35. бригаде морнаричке пешадије и 36. механизоване бригаде, на шта су руске снаге одговориле артиљеријским ударима и нападима из ваздуха.

Непробојна линија одбране и противудари руске војске

Главни разлози за досадашњи неуспех украјинских напада на примарним правцима офанзиве, су ваздушна надмоћ и добро припремљени истурени положаји руских јединица. Наиме, током протеклих месеци већина средстава ПВО кратког и средњег домета украјинске војске, размештених у близини линије фронта уништени су или онеспособљени дејством дронова камиказа и артиљеријског оруђа.

Захваљујући томе су фронтовски бомбардери и јуришни хеликоптери на равном терену Запорошке и Доњецке области, без већих потешкоћа уништили велики број оклопних возила и зауставили напредовање противника.

У десетковању украјинских колона посебно су се истакли јуришни хеликоптери Ка-52 „алигатор“, који су противоклопним вођеним ракетама „вихор-1“ вршили ударе по непријатељској техници са раздаљине од 10 км, притом не улазећи у зону дејства лаких преносних система ПВО.

Уз то, главна тактика копнених трупа руске војске било је држање истурених положаја опремљених „корнетима“ докле год је то могуће, након чега би уследило повлачење до следеће линије. За све време трајања украјинских напада, бојиште је било под надзором оператера извиђачких беспилотних летелица, чиме су омогућени прецизни артиљеријски удари по украјинским борцима. Тиме су, са једне стране, смањени непотребни губици, док је са друге противник остао без великог броја борбених средстава и то пре стизања до прве утврђене борбене линије.

Та линија протеже се од Васиљевке до Волновахе, а дуж целе позадине простиру се минска поља, системи ровова, тенковских запрека (популарни „змајеви зуби“) и утврђења, подељени у више одбрамбених зона.

Осим заустављања украјинске контраофанзиве на готово свим потезима, Оружане снаге Руске Федерације започеле су сопствене контраофанзивне активности и напредују у неколико праваца. Већина окршаја одвија се у шумском појасу недалеко од места Кременаја и Заречноје, где припадници 76. ваздушно-десантне бригаде у садејству са јединицама 1. гардијске тенковске армије потискују украјинске трупе ка западу у правцу Лимана, односно ка југу у правцу Северска.

Нешто северније, руске трупе прешле су из Луганске Народне Републике у Харковску област и налазе са на око шест километара од Купјанска, а борбе се тренутно воде око села Синковка.