СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ КАО БРАНИТЕЉ ВЕРЕ 

Сваки православи светац увек је био бранитељ вере и Светог Предања. Такав је био и Свети Нектарије, који се, између осталог, у својим богословским списима бавио и разликама између православља и папизма, који је, по Достојевском, проповедао унакажен лик Христов.

Бог је као Своје свеце прославио бранитеље вере, а не и екуменисте. Тако је и са Светим Нектаријем, новим Светим Николајем Чудотворцем.

Свети Нектарије Егински сматрао је да је узрок отпадања римског Запада од православног Истока у папином властољубљу. Папа је себе прогласио незаблудивим по питањима вере. Свети Нектарије опомиње:„Јер кад би својства и власт Апостола Петра, била таква каква тражи Римска црква, онда би дух Еванђеља био несхватљив и врло проблематичан, јер би у том случају настала збрка појмова и сукоб принципа: био би несхватљив, с једне стране, принцип једнакости и равноправности (свих Апостола), и то једнакости до смиривања једних пред другима (ср. Марко 10, 42-45), а с друге стране, принцип неједнакости, и то неједнакости до надмености и владавине једних над другим“.

Јединство Цркве не почива на папи, него на Христу, каже Свети Нектарије:“„Јединство Цркве састоји се у јединству њених удова (чланова) са Господом. Сви који су кроз Апостоле поверовали у Христа сјединили су се са Господом Исусом и освећени су истином Бога Оца“ (Јн. 17, 17-22). Зато Св. Апостол Павле у својим Посланицама „често пише о јединству Цркве, о свези тог њеног јединства, о глави Цркве, о јерархији Цркве, али он нигде не спомиње Апостола Петра као везну спону тог јединства Цркве./…/Сједињујућа веза свих верујућих у Цркви и свих помесних Цркава међусобно, била је она свештена и тајанствена повезаност и сједињење свих верујућих у Христу, кроз њихову заједничку веру, наду и љубав према Женику Цркве Христу, и кроз заједничку јерархију и заједничко богослужење.“

Јединство Цркве се нарочито учвршћивало на васељенским саборима, о којима Свети Нектарије каже:„Васељенски Сабори јесу најкарактеристичније обележје уређења и организације Цркве и духа који влада у Цркви, и они су израз једнаке части и једнаке вредности и важности свих помесних Цркава. И још: они су најјасније сведочанство целе Цркве о непогрешивости, која се налази само у Јединој, Светој, Саборној и Апостолској Цркви (а не у папи)“

Било је и папа јеретика, попут Хонорија, кога је осудио Шести васељенски сабор ( касније и Седми ). Зато нас Свети Нектарије опомиње: „Било шта да кажу присталице папске непогрешивости, ради задовољења своје страсти, у историји се јасно види да су се извесне папе показале као погрешиви у вери и чак као издајници праве вере“.

To cy били лажни документи, такозвани „Дар Константинов“, „Псевдоисидорове декреталије“ и „Грацијанови декрети“, све из каснијег времена (из. 8-9. и 12. века), којима су се папе служиле да би своју лаж приказале као истину. О томе Свети Нектарије вели: „Ко не зна да су то били узроци расцепа? Тиме је јединство већ било унутра разбијено, морална веза прекинута, провалија расцепа већ отворена, и велико растојање већ раздељиваше Западну, или боље рећи Римску цркву од Источне, то јест од Једине, Свете и Апостолске Цркве. Папе су тиме постале римски императори, а Римска црква – црква над црквама, и Римски епископ – епископ читавог света! Папа је постао богочовек!, јер по божанском и људском праву управља двама силама: божанском силом (тј. влашћу) која му долази од Петровог наслеђа, и људском силом (влашћу) која му долази од дарова и повластица датих му од императора“!“.

Узрок подела је у папиној гордости:„Главни узрок расцепа, то јест отцепљења Латинске цркве, јесте питање папског примата“ који, по Светом Нектарију,„изврће дух Еванђеља и пориче основна еванђелска начела. Сви остали разлози отцепљења, па и они догматски, иако су важни, уствари су и они произашли из овог првог узрока“.

Зато православни и римокатолици и јесу одељени, по Светом Нектарију:„По тој (римокатоличкој) теорији Господ наш Исус Христос, узневши се на небо, оставио је Своју Цркву Апостолу Петру, а Петар је оставио његовим наследницима – папама. Од тада Христос са престола Своје славе само надгледа Своју свету Цркву, а њоме увек добро управљају и непогрешиво је воде ка циљу њене непогрешиве старешине (тј. папе), зато се Христос својим личним учешћем никако и не меша у управљање Црквом, јер би то било супротно Његовој божанској мудрости. Али, ова и оваква теорија римска изгледа ми да се нимало не разликује од оне философске теорије која прихвата стварање света, али не признаје Божје промишљање о свету, јер би по тој теорији Промисао умањивао величину Божје мудрости, јер би то промишљање сведочило да закони природе (које је Бог дао при стварању) нису савршени! Из ове и овакве папске деистичке теорије изводи се онда и божанска личност Римских папа, и њихова непогрешивост, и учење да је јединство Цркве у личности папе, а не у Личности Христовој, како то учи Источна Православна Црква. Из те и такве теорије се Римска црква сматра као једина Црква Христова, и због тога се осуђују све Православне Цркве што неће да признају папин примат и његову непогрешивост, и цркву старога Рима као једину цркву прворођених“!

За православне, „центар јединства и Камен темељац Цркве и Глава Цркве јесте Распети за нас Господ Исус Христос. Он је једина Глава Цркве, сваку другу треба попљувати и одбацити“. И зато Свети Нектарије вели:„Нека Бог буде судија између нас и њих“.

То не значи да ми мрзимо инославне, него то значи да волимо Истину, јер је Истина Христос. Зато нас Свети Максим Исповедник подсећа:“Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу – Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може бити милије вернима него да виде да се расејана деца Божија сабирају у једно. Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени од човекољубља. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свим људима, и бити свима све (1. Кор. 9,22) како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем, јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од Божанске љубави кад неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.“

Молитвама Светог Нектарија Егинског, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.

УПУТНИЦЕ:

1. Јеромонах Атанасије ( Јевтић ): Свети Некатрије Егински као историчар Цркве, https://www.scribd.com/document/453663254/Sveti-Nektarije-Eginski-pdf