По повратку из Београда, гдје је присуствовао најновијем протесту „Србија против насиља”, на граничном прелазу Мали Зворник полиција је на информативном разговору задржала сарајевског глумца Феђу Штукана.

Сарајевски медији, али и поједини београдски, јавност су извијестили да је разговор трајао неколико часова и да је, по свједочењу самог Штукана, био коректан. У Сарајеву подсјећају да су Штукана због учешћа на протестима, али више због изјава за медије о потреби да се београдски протести радикализују, прозвала Политика.

У неколико редова у Политици је указано на Штуканову ратну прошлост, снајперисање по Сарајеву и учешће у Зеленим береткама, али је нагласак био на Штукановом „позиву на насиље и рушење уставног поретка”, односно што је током шестог београдског протеста „замјерио опозиционим лидерима што нису агресивнији према властима, јер страх руши све”.

Радикализација протеста

Они са бољим памћењем знају да је Штукана, 2003. године на информативни разговор позивала и сарајевска полиција. Наиме, ректор сарајевске катедрале Срца Исусова обавијестио је Полицијску управу Стари Град дописом сљедећег садржаја: „У ноћи с 12. на 13. ожујка 2003. године кип Срца Исусова, који стоји изнад портала катедрале, грубо је оскврнут. На прсте десне руке кипу су натакнути и преко главе објешени предмети који грубо вријеђају католичке вјернике, а зацијело и сваког цивилизираног човјека. Будући да кип стоји врло високо, држимо да то није могла учинити само једна особа и без помагала. Очекујемо од Полицијске управе у опћини Стари Град да направи увиђај те подузме потребне кораке да се предмети постављени на кип скину, прави починитељи пронађу и да за своје злодјело одговарају. Овај чин је тешка увреда католицима, потицање на нетрпељивост и изазивање мржње.”

Наиме, Штукан је на скулптуру Исуса испред католичке катедрале, на три високо подигнута Исусова прста накачио кондом, а за свој чин је у изјави за медије рекао да се ради о инсталацији која је „протест против рата”.

И у Београду је Штукан протествовао против рата, односно насиља, али су његови позиви на радикализацију у супротности са оним за шта се декларативно залаже. Да, све је најлакше умотати у умјетничку фолију, како би се избјегла одговорност за кривично дјело „изазивање расне, вјерске и националне мржње и нетрпељивости”.

Штукану ће вјероватно по „босанском рецепту” убудуће бити забрањен улазак у Србију „јер представља пријетњу по националну безбједност”.

Међутим, учешће Штукана, али и других „активиста” из региона на протестима у Београду властима даје за право да је, што се протеста тиче, у питању шира операција у циљу рушења власти, уз учешће „играча са стране”. На то указује и Вучићева изјава да су протести у организацији „прозападне опозиције”.

Петооктобарски рукопис

Уосталом, ријечи једног од говорника са седмог протеста, иначе студента, да су „наши родитељи срушили Милошевићеву власт, а ми ћемо ову” указују на петооктобарски рукопис.

Протести постају озбиљнији, шире се и у друге градове и даљи развој ситуације постаје неизвјестан. Примјетно је све веће учешће младих, посебно студената, уз подршку дијела академске заједнице.

Присутна је и тенденција да се пренесу у Републику Српску. На то смо указивали и раније на овом мјесту и нагласили да се тражи повод. Повод је најавио лидер СДС-а Милан Миличевић гостујући у Пресингу на Н1 (сарајевски студио).

Најавио је немире уколико закон о клевети буде усвојен у Народној скупштини Републике Српске. „Ако прође, а он (Додик) има руке да прође, то ће изазвати велике немире, озбиљне демонстрације у Републици Српској и ја не да то мислим, ја то знам. И ако то буде прошло потрудит ћемо се да тако то буде”, поручио је Миличевић и нагласио да ће око остваривања заједничког циља – смјене власти у РС-у – сарађивати са Јеленом Тривић, иако му није честитала на избору за предсједника СДС-а.

Муњевито је одреаговао предсједник Српске Милорад Додик.

„Он је навео да је у британској амбасади у Сарајеву недавно одржан састанак оних који спроводе те револуције и да су конципирали једну револуцију за РС која се зове „слобода народу или слободан народ”. То значи да они имају намјеру, ово што каже лидер СДС-а Милан Миличевић – извешћемо људе на улицу. Изведите људе на улицу, извешћемо и ми да бране ову РС, па да видимо како ће то изгледати – рекао је Додик.

Потенцијал за протесте у Српској није велики, нарочито што против закона о клевети реагује углавном новинарска професија, која се осјећа погођеном и спутаном у обављању свог посла.

Најављени закон не погађа друге друштвене групе, сем појединих људи из политике који не презају да дискредитују политичке опоненте. Уједно, опозиција у Српској је прилично разједињена, али ће подржати протесте, што је први човјек СДС-а и најавио.

Међутим, главни навигатори протеста у Српској биће медији, као и оних у Србији.

Све у свему, властима у Србији није лако. Из Москве је већ упозорено да су немили догађаји на Косову и Метохији подржани од колективног Запада, као и београдски протести. Опет, том колективном Западу у Украјини не иде.

Како извјештава РТ, „на самиту НАТО-а у Виљнусу следећег месеца чланице Северноатлантске алијансе могле би да се суоче са неуспехом. Тамо ће сигурно бити много несигурних гласова. Они који ни раније нису били вољни да пошаљу оружје Кијеву, имаће нови изговор: Украјина нема борбену моћ да оствари победу. Поред тога, постоји и опасност да ће лидери попут Емануела Макрона и Олафа Шолца обновити притисак на Кијев да до краја ове године постигне мировни споразум. Колебање те врсте у Европи поткопало би Бајденову позицију у Конгресу, са изгледима да републиканци у Представничком дому онемогуће будуће финансирање Украјине.“

Окрени-обрни, руска побједа у Украјини се назире. Зато су „мали Руси” ту – да се на њима „покажу зуби”…

Извор Све о Српској