ДОЂЕ ли до потпуног пораза украјинске војске, пољска армија ће заузети њено место, рекао је амерички бивши инспектор УН за оружје у Ираку Скот Ритер.
У интервјуу онлајн-листу Misl Polska“ додао је:
„Најопаснији тренутак биће када украјинска војска буде потпуно поражена. А њен пораз је неизбежан. Зашто ће тај тренутак постати опасан? Зато што ће бити позиви да Украјинце замене Пољаци на бојном пољу“.
Према Ритеровим речима, Пољска и њени балтички суседи треба да одлуче да ли ће ући у „опасну борбу” током које би Варшава могла да изгуби независност.
НАТО, нагласио је, неће деловати као војни блок и „излагати ризику своје најбоље људе“.
Раније је бивши генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен рекао да неке земље алијансе „појединачно“ и на сопствену иницијативу могу да пошаљу трупе у Украјину.
Једном ногом су у ту авантуру фактички већ ушле и Пољска и Литванија, али – не под заставама НАТО
Првобитна формула је подразумевала: литванско-пољско-украјинску миротворачку бригаду. Чинили би је литвански батаљон из бригаде „Гвоздени вук“, пет пољских чета из 18. дивизије Војске Пољске и један батаљон украјинске 80. аеромобилне бригаде.
Потом је пала одлука да то буде већа формација.
Пољска је у њу „делегирала“ довољно војника за две нове „кадровске бригаде“. Свака би имала по три батаљона.
Два батаљона би чинили Пољаци, а трећи би био мешовити (пољско-украјински).
Команда ће бити пољска, а војници – Украјинци мобилисани у Пољској.
Дакле: било би то укупно шест батаљона.
Опрему су им обезбедиле земље НАТО, а на југоисток Пољске биће пребачена током авио-маневара Defender Europe-23.
План је следећи: фазно увођење на територију Украјине и заузимање градова Ковељ, Сарни и Владимир.
У сваком ће бити по један пољски и један мешовити батаљон.
Команда ће се налазити у Луцку.