Ко је позвао Сарајевски ратни театар на Фестивал у Бањалуци и зашто на јавној установи нема тробојке?

Ко је позвао сарајевски ратни театар на бањалучки међународни фестивал и због чега је театар, који у свом називу има ратну ознаку и који у својој званичној биографији наводи да је 1992. године био војна јединица Армије БиХ, добио карту за учешће на „Тетар фест“ који траје више од 20 година?

То данас нисмо могли чути од директорице Народног позоришта, али и Министарства просвјете и културе. Нисмо добили одговоре ни зашто на Јавној установи, нашем националном театру нема заставе Републике Српске. Да ли некоме смета?

Зато смо већ данима могли чути увреде, нападе и хистерију из сарајевских кругова упућени нашој кући која није медијски подржала репертоар на којем је представа сарајевског ратног позоришта.

Руководство Народног позоришта Републике Српске не даје одговоре јавности – зашто је Сарајевски ратни театар наступио у институцији културе Српске и зашто на згради позоришта нигдје није истакнута застава Републике Српске? Та питања смо покушали данас поставити директорици Позоришта, Дијани Грбић, али њена стручна сарадница за Односе с јавношћу каже да не може да да одговоре, јер јој се као и нама не јавља на телефонске позиве.

На званичној веб страници споменутог театра из Сарајева, јасно се наводи да је у ратним данима 1992. функционисао као јединица такозване Армије БиХ, док је, како пише, трајала агресија на БиХ. Да је ситуација обрнута – да ли бисмо гледали неки судски епилог?

– Када би ми имали нешто Бањалучки ратни театар ја постављам питање да ли би Сарајво жестоко тражило да се забрани такав назив. Мисим да у том контексту треба посматрати ствари. Умјетност и резултати умјетности су на једној страни, а на другој страни је оно што од завршетка рата имамо као наратив политичког Сарајева – рекао је професор доктор Лука Кецман, театролог.

Управо из тог политичког Сарајева посљедњих дана хистерични напади на РТРС који како кажу као јавни медијски севис Републике Српске, није пристао да буде медијски покровитељ Фестивала. Међутим истина је сасвим дугачија. Јавни серис Републике Српске као дугогодишњи медијски партнер Народног позоришта на вријеме је обавијестио ову установу да неће моћи то бити ове године, јер је на репертоару представа сарајевског ратног театра о чијем историјату може савко да види на званичној страници. Међутим, на то су очигледно зажмирили они који нападају нашу кућу пласирајући замјену теза да нећемо да подржимо културу. Напротив РТРС подржава и прати рад свих институција од ошптег значаја и тиме доприносимо промоцији културе и умјетности, а тиме и Народног позоришта.

Представа коју је САРТР извео није спорна, нити ико доводи у питање слободу и начин умјетничког изражавања – кажу дугогодишњи позоришни стручњаци. Оно што јесте спорно је чињеница да се и након 30 година његује ратна реторика и да то није засметало чак ни Министарству просвјете и културе, које није реаговало на позивање ратног театра у Бањалуку, али ни на чињеницу да на институцији чији рад контролише и финансира, не постоји обиљежје Републике Српске. А били су на отварању „Театар феста“. Ни од њих, до закључења прилога нисмо добили одговор.

– Његова историја и начин постанка су врло проблематични за Републику Српску, али ја се надам да смо одмакли 30 година од рата и да и они полако схватају да није више рат и да више не треба да буде и није ратни театар који ће бити у функцији културе и позоришта, и остало је једино то позориште које носи назив ратно на подручју које ја домашујем, једино оно се зове ратно – додао је бивши директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић.

Није први пут да се у Народно позориште позивају они који његују ратну реторику и врло погрдно се изражавају о Србима.

– Па смо имали покушај да се Емир Хаџихафизбеговић доведе на 20. „Театар фест“ да буде у жирију. Ја сам поднио оставку на мјесто предсједника УО НП, и колега Александар Саша Грандић, зато што је то човјек који користи све и један интервју да о Србима и српском народу прича на најружнији могући начин и све дотле док не будемо почели да размишљамо о себи и не будемо држали до себе и водили рачуна о себи, тако ће нам се дешавати – додао је Кецман.

И док се посљедњих недјеља, након убистава дјеце и младих људи у Србији неријетко говори о нарушеном систему вриједности у нашим друштвима и потреби да се то исправи, још једна занимљивост обиљежила је „Театар фест“. Умјесто истакнуте заставе Републике Српске, на фасади позоришта, културног, али и историјског споменика Републике Српске, истакнути су називи спонзора Фестивала, међу њима и кладионица.