Сву ту сумњу затим је званично потврдила Хана Маљар, заменица украјинског министра одбране. Офанзива је започела, и то у неколико праваца, пренела је њене речи, такође у понедељак, ТВ мрежа Си-Ен-Ен.

Амерички обавештајци су, објаснио је „Њујорк тајмс“, до свог закључка да је „контраофанзива Кијева вероватно започела“, поред осталог, дошли и захваљујући снимцима из војних сателита који „имају инфрацрвене могућности да прате артиљеријску ватру и лансирање пројектила. Аналитичари америчке војске рекли су да сматрају да украјинске јединице покушавају са иницијалним продорима како би открили позиције и чврстину руских трупа – традиционална тактика“, додаје лист, „коју су украјинске снаге увежбавале под туторством Американаца“.

Заменица министра Маљар истим поводом додала је: „Срећни смо због сваког метра. Данашњи дан (понедељак) био је успешан за наше снаге.“

Али онда је наступио некарактеристичан мук. Није показан чак ни тај један, било који метар успеха због кога су рекли да су срећни.

А у уторак је руски министар одбране Сергеј Шојгу у јавност изашао са стравичним бројкама које могу да пруже објашњење за то мучно ћутање друге стране.

Током три дана украјинске офанзиве – на пет праваца у недељу, седам у понедељак, у уторак ваљда све то исто али уназад – оружане снаге режима у Кијеву претрпеле су губитке какви тешко могу да се сматрају одрживим: 3.715 војника, 52 тенка, 207 оклопних борбених возила, 5 авиона и 2 хеликоптера.

С руске стране, како је наведено, 71 погинули и 210 рањених војника, изгубљено и 15 тенкова.

Споменута цифра од 52 уништена украјинска тенка и 207 оклопних возила, иначе, утолико је драматичнија ако се у обзир узме податак из лондонског „Тајмса“ да је украјинска војска од својих НАТО спонзора добила 230 тенкова и 1.550 оклопних возила. Што би значило да је у само три дана остала без, готово, четвртине тенкова и седмине оног броја борбених возила који су јој у последњем периоду стављени на располагање за рат против Руса.

Не постоји, наравно, начин да се све наведене бројке објективно провере тако да се све супротстављене стране око њих сагласе, али, остаје чињеница да све те супротстављене стране морају да се сагласе да, после де факто проглашеног почетка напада, није показан баш ниједан објективни доказ његовог успеха. Што једино може да значи да се догодио неуспех, и само је питање цене која је за то плаћена, а она не може да буде мала.

У споменутом тексту с краја априла, узгред буди речено, „Тајмс“ је британски цинично објаснио да, упркос томе што јој је испоручено 98 одсто обећане опреме за напад, „Украјина није спремна за своју велику офанзиву, али нема другог избора. Кијев мора да наступи без обзира на то што већ сада“ – а у току су биле завршне борбе за Бахмут – „муницију троши толико брзо да Запад то не може да испрати… У овом тренутку, на пример, Украјинци за месец дана употребе више граната од 155 милиметара него што Америка произведе за читаву годину… А ипак, Кијев нема стварног избора већ мора да покрене велику пролећну или летњу офанзиву. Његови лидери немају другу алтернативу… Како би задржали подршку коју добијају, они морају да искажу оно што вашингтонски инсајдери прилично неукусно називају ’профитом од инвестиције’“.

Испоставиће се, каква инвестиција такав и профит, а немачки „Фокус“ сад наједном открива да „Украјина и није способна за класичну контраофанзиву великих размера“. С друге стране, да се одржи колико-толико оптимизма неопходног за било коју пропагандну операцију, магазин „Економист“ напоменуће и да се „крем украјинских снага још није појавио на бојном пољу“.

До тада, како констатује америчка агенција „Блумберг“, „брана уништена у сред ноћи засенила је украјинску контраофанзиву“. Од које ионако до те ноћи између понедељка и уторка, кад је уништена хидроелектрана Каховка, већ није преостало много тога.

Ко је уништио хидроелектрану и изазвао поплаве огромних размера у читавом доњем току Дњепра? Наравно – Руси, устврдили су углас западни медији и политичари попут председника Европског савета Шарла Мишела и одлазећег генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.

Онда је неко указао да је у „Вашингтон посту“ крајем прошле године лично украјински командант те операције, генерал-мајор Андреј Ковалчук, отворено говорио о плановима да се уништи хидроелектрана, чак и да је извршио „пробни ракетни удар на брану“. Да би затим, у уторак увече, портпарол Беле куће Џон Кирби рекао и да Сједињене Државе „још нису поуздано утврдиле“ шта се тачно догодило, што је равно признању да се није догодило ништа што би било кривица Руса. А то кривицу сваљује на Украјинце. Интересантно, истог дана „Вашингтон пост“ је објавио да ЦИА зна да су Украјинци одговорни и за саботажу гасовода Северни ток.

Зашто је уништена хидроелектрана Каховка? Каква ће бити судбина украјинске контраофанзиве? И колико треба да се забринемо због информација да је Украјина истовремено припремала напад прљавом нуклеарном бомбом на Русију?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили генерал-мајор у пензији Божидар Форца, некадашњи начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије, и професор међународних односа и геополитике Срђан Перишић.