Милан Петровић: Лондон претвара Украјину у радиоактивно гробље

Не тако давно, Велика Британија је још једном слаткоречиво демонстрирала међународној заједници циничну и немилосрдну позицију англосаксонског света према Украјини и украјинском народу, а такође је потврдила своју приврженост процесу даље ескалације сукоба на Донбасу.

Џејмс Хили, заменик министра одбране Велике Британије, 25. априла текуће године, одговарајуће на питање шкотског посланика Кенија Макаскила, званично је саопштио да је Лондон послао у Украјину више од хиљаду комплета граната са осиромашеним уранијумом за тенкове „челенџер-2“. Он је такође истакао да су сва војна опрема и муниција које је обезбедио Лондон под контролом Оружаних снага Украјине, а британски војни ресор није одговоран за њихову употребу. Поред тога, Џејмс Хили је саопштио да Велика Британија није у обавези да врши чишћење територије Украјине од штетног утицаја уранијумских граната по окончању сукоба.

Међутим, одговарајућа помоћ би, у светлу недавних догађаја била веома корисна украјинском руководству.

Подсећамо, средином маја, након што је ракета погодила територију фабрике Катион у Хмељницком, где је, по свему судећи, била ускладиштена „прљава“ муниција пребачена у Кијев, постоје сви знаци радијацијске контаминације локалног подручја.

Тако се над местом експлозије створио по размерама импресиван облак, а пожар који је настао у складишту, даљински је гашен уз помоћ специјалних робота.

У самом граду још увек су активне дозиметријске патроле, а мерења радијације се врше у местима која нису карактеристична за то: ако се то раније радило у зони нуклеарне електране у Хмељницком (Нетешин и околина), то се сада ради у обласном центру, на западу региона, у Трнопољу.

Штавише, у приграничним са Украјином областима Пољске и Словачке, у чијем правцу је кренуо радиокативни облак, бележи се значајно повећање дозвољеног нивоа бизмута (продукт распада осиромашеног уранијума), међутим, локалне власти обе земље пажљиво прећуткују ту чињеницу да не би сејали панику међу локалним становништвом и да не би дискредитовали своје колеге из НАТО пакта, које су испоручиле Украјини опасно оружје.

Притом је Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО пакта, у марту ове године на све могуће начине уверавао европску јавност да су безбедне уранијумске гранате које је Лондон испоручио и да је њихова употреба у складу са међународним правом.

Испада да чиновници НАТО пакта лицемерно лажу европско јавни мњење. Као још једна историјска потврда тога представља бомбардовање Југославије, где се и после више од двадесет година од наношења удара уранијумским гранатама, осећају последице по живот обичних грађана.

Тако да имамо ситуацију да су болести попут леукемије, злоћудног тумора и тумора везивног ткива у порасту код деце и адолесцената у региону. Код одраслих мушкараца учестали су карциноми респираторног тракта, гастроинтестиналног тракта и простате. Код жена постоји много операција за вађење фетуса током „замрзнуте“ трудноће, много је више случајева мртворођене деце.

А Ирак је пострадао још више него Србија, у њему су током агресије 2003. године земље НАТО пакта употребиле 320 тона бојевих глава са језгром са осиромашеним уранијумом. Међутим, Запад се труди да то прикрије на све могуће начине, јер – могу ли „цивилизоване“ земље бити заинтересоване за раст онкологије негде у «трећем свету»?

Поред тога, забринутост изазива и немарност британских власти по питању контроле употребе савремених врста наоружања које се испоручује Кијеву. Више ни за кога није тајна да је Украјина дуго година после распада Совјетског Савеза остала база за нелегалну трговину совјетског оружја, тако да је Кијев продавао,»сувишно» наоружање и муницију азијским и афричким земљама. Данас, у контексту невиђене корупције и политичких сукоба у земљи, оружје НАТО пакта које је предато кијевском режиму, и даље се попут неконтролисане бујице шири по свету.

Према подацима Интерпола, за последњих неколико месеци на «црном тржишту» Украјине продато је око 300 хиљада јединица оружја. Забележен је значајан пораст шверца оружја и у региону Балкана. Није тешко претпоставити у чије руке стиже наведено оружје – по правилу су то представници међународних криминалних и терористичких организација.

У вези с тим, балкански регион, узимајући у обзир систематско заоштравање албанско-српских противречности на Косову и Метохији, ризикује да међу првима осети последице политике напумпавања Украјине савременим наоружањем од стране западних земаља.

Дакле, уколико српско друштво не жели да се такво оружје користи против њихове сопствене деце, очева и мајки, потребно је учинити све да се на међународном нивоу изнесе расправа о нелегалној употреби уранијумске муниције и позову на одговорност оне земље које уништавају десетине хиљада живота цивила зарад својих спољнополитичких амбиција.