АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ: Америчка демократија је токсични извозни артикал

Закључак Дурамовог извештаја да је Трамп неправедно оптужен за дослух са Кремљом током председничке кампање 2016. шаље важну поруку целом свету – што мање америчке „демократије“, то боље

У Србији, можда више од било које друге земље у северној хемисфери, током последњих седам година постојао је адекватан мејнстрим медијски простор – о алтернативном да и не причамо – у којем се могло отворено говорити да се Руси нису мешали у америчке изборе 2016. године, нити су помогли Доналду Трампу да победи Хилари Клинтон.

Недавно објављени извештај специјалног истражитеља Џона Дурама, у којем је закључено да амерички Федерални истражни биро (ФБИ) није имао довољно доказа за отпочињање истраге о председничкој кампањи Доналда Трампа 2016. године и да се превише ослањао на савете Трампових политичких противника, дао је за право тој нашој медијској отворености – као и, без лажне скромности, српској спољнополитичкој аналитици.

У светлу медијског мрака који се огромном брзином спушта на пропадајући Запад, то није мали подвиг. Напротив.

Е, сад, неки ће можда рећи да је све то више производ оправдане српске антипатије према Клинтоновима, који су нас по злу задужили као ретко ко у историји. Или да је то, пак, производ српске русофилије и навијачког става према свему руском, као и пратеће одбојности према свему што је непријатељско према Русији – поготово што су нам непријатељи исти.

Али рецимо и да је тако… Опет су нам колективни инстинкти били довољно здрави да нас воде у правцу истине. Антипатија према Клинтоновима се лако може протумачити и као инстинктивна мржња на зло. Они то зло нису испољили само на нама, већ и на добром делу земаљске кугле. А русофилија није само осећај природне сродности са народом исте вере и сличног језика, већ и тежња да се буде на правој страни историје и правој страни борбе добра против зла.

У међувремену, са оне стране Атлантика… Тамо одакле деле пацке целом свету и арогантно држе придике о медијским слободама, правној држави и сличним високопарним идеалима које на првом месту они газе… Лажно оптужени, прогоњени и покрадени бивши – а можда и будући? – председник Доналд Трамп изјављује да је „америчка јавност преварена“. Републикански сенатор Линдзи Грем је још оштрији, оцењујући да су тамошњи мејнстрим медији – „мртви“.

Занимљиво је да је тај исти Линдзи Грем један од водећих америчких јастребова, који је, између осталог, позивао на ликвидацију Владимира Путина, као и на слање америчких снага на Тајван у циљу одбране од матичне Кине. А у име чега је он на то позивао? Па у име „демократије“ наравно. Ваљда да би и тамошњи медији били „умртвљени“, по „успешном“ америчком рецепту…

Што се тиче налаза Дурамове истраге, Грем каже да су „разорни и оптужујући за владавину права у Америци“. А што се тиче надалеко чувеног ФБИ-а, који је био у центру завере лажи против Трампа и као кандидата и као председника САД, Грем констатује да је измишљени „Рашагејт“ нанео „генерацијску штету ФБИ-у“, и да ће бити врло тешко убедити било ког конзервативца или центристички опредељеног бирача да је та агенција поштена, поготово што је очигледно умешана у заташкавање за Џоа Бајдена компромитујућег садржаја у лаптопу његовог сина Хантера, за који је, уочи избора у новембру 2020. године 51 бивших и активних америчких обавештајаца на сугестију садашњег шефа Стејт департмента Тонија Блинкена јавно изјавило да је такође плод „руске пропаганде“.

Неке Гремове колеге републиканци сматрају да ФБИ једноставно треба укинути, јер је буквално претворен у оружје америчке глобо-либералне државе и Демократске партије против свих њихових стварних и перципираних политичких противника. Као што су уосталом америчка војска и обавештајне службе средство испуњавања крвавих империјалних фантазмагорија неоконзервативаца који управљају америчком спољном политиком у симфонији са војно-индустријским комплексом.

Дакле, да скратимо причу – најкасније од 2016. САД више нису функционална демократија. Њихов државни апарат је у дослуху са њиховим најпознатијим и најцењенијим медијима учествовао у саботирању изборне кампање републиканског кандидата за председника државе, као и у каснијој опструкцији његовог вршења председничке функције. Такође је циљано уништио репутације једног броја блиских председникових сарадника и гурнуо их у финансијску пропаст.

Још опасније – антируска хистерија коју је америчка дубока држава на лажним основама исконструисала ради политичке дисквалификације Доналда Трампа – а понајвише управо због његове жеље да побољша односе са Русијом – директно је утицала на подизање политичких напетости на глобалном нивоу, до саме ивице новог светског рата који би, с обзиром на количину оружја за масовно уништење којим располажу сукобљене стране, могао да доведе до уништења целе планете или, у најмању руку, до дугорочних несагледивих последица по људско здравље и природну околину.

Довољно је хаоса америчка неолибкон дубока држава направила у сопственој земљи. Не треба јој више дозвољавати да свој хаос, декаденцију и цензуру шири на друге, на првом месту нас. Јер, да је по њиховом, у Србији се свих ових година не би отворено дискутовало о ономе што је америчком специјалном тужиоцу требало три године да устврди.

По речима чувене песме канадске рок групе „Погоди ко?“ (The Guess Who): Америчка жено, окани ме се… Не требају ми твоје ратне машине, не требају ми твоје гето сцене…

А понајмање нам треба твоја „демократија“.