19.05.2023. - 10:14
© Sputnik / Сергей Субботин
Mеђународни транспортни коридор „Север-jуг”, који иде од Русије преко Ирана до Индије, имаће регионални, али и глобални значај. Русију не само да нико неће моћи да изолује, већ се ова земља генерално претвара у највећи логистички и инфраструктурни центар Евроазије, што отвора нова тржишта и нове могућности за руско пословање.
Иран и Русија потписали су ове недеље велики споразум о завршетку железничке пруге од иранског Рашта до азербејџанске Астаре, последње железничке деонице тог транспортног коридора. Железничка пруга Рашт-Астара, чија би изградња требало да почне идуће године, сматра се важном кариком у коридору „Север-југ“ , намењеном да повеже Индију, Иран, Русију, Азербејџан и друге земље.
Конкретно, деоница пруге Рашт-Астара дуга 170 километара треба да повеже иранску железничку мрежу са азербејџанском и руском. То ће омогућити директну теретну железничку везу од Санкт Петербурга и обале Балтичког мора до обале Персијског залива и Индијског океана.
Проширење капацитета транспортног коридора „Север-југ“, дугог 7.200 километара, од суштинског је значаја за Русију, Иран и све земље у региону и свету, каже руски експерт Михаил Бељајев. Он напомиње да су
санкције ЕУ против Русије практично блокирале руски извоз на Запад. Поморски извоз преко балтичких лука такође се суочава са проблемима. Због тога директан приступ Индијском океану, а посебно у контексту преоријентације руске спољне трговине на Исток постаје суштински важан за Русију, јер омогућава диверзификацију глобалних саобраћајних токова и отвара нове могућности.
„Наши односи са Западом се, нажалост, кваре, урушавају… Објективно се заоштравају, па смо се орјентисали ка Истоку. И док смо били повезани са источним правцем, ми смо свеједно слали значајан део робе преко западноевропских лука… Сада схватамо да је тај пут за нас затворен, а веома је важно да наша роба и производи стигну у луке Персијског залива. Дакле, они су за нас једноставно кључни. Не само да је значајан приступ тим лукама, већ и чињеница да то у многоме доприноси развоју наших односа са оним земљама које се налазе у зони ове транспортне артерије, пре свега са Ираном“, каже Бељајев.
Русија и Иран граде све јаче везе како би ојачале своје економије и неутралисале западне санкције. Две земље преговарају о формирању електронске трговинске платформе за продају гаса на југу Ирана, који ће заједнички производити. Осим тога, Иран је заинтересован за нафтне деривате из Русије за север земље у количини од 4-5 милиона тона. Такође, Москва и Техеран су због тензија са САД започеле процес дедоларизације и данас више од 80 одсто размена реализују у националним валутама, а разматрају и међусобну размену у јуанима.
„Иран је огромна држава, има преко 80 милиона становника, то је земља са развијеном машинском индустријом, са развијеном хемијском индустријом, са развијеном петрохемијом, са развијеним финансијским и научним сектором и развијеном пољопривредом. Стога је за нас Иран интересантан и као територија дуж које пролази овај транспортни коридор, и као земља која ће нам омогућити да оживимо, истински развијемо и у потпуности искористимо наше односе са Ираном и са суседним земљама, а такође даће нам излаз на Исток, отвориће нам тај правац“, каже руски експерт.
„Север-југ“ има геополитички и економски значај
Ова железничка деоница је од великог значаја за Русију са геополитичког и економског становишта. Међународни коридор „Север-југ“ користиће се за превоз хране и других пољопривредних производа у Иран, земље Персијског залива и Африке. Према томе, рута ће значајно допринети осигуравању глобалне прехрамбене безбедности.
Осим тога, значајно ће уштедети и у погледу времена и трошкова. Конкретно, испорука робе из Санкт Петербурга у Мумбај трајаће око 10 дана. Поређења ради, традиционалним трговачким путевима за то је потребно до 30-45 дана.
Тај
коридор ће обезбедити повећање руског извоза, упркос санкцијама и спољним притисцима. Западне земље неће моћи да блокирају
руски извоз, што ће Москви омогућити да повећа трговину са земљама Азије и Африке. Између осталог, моћи ће да се изврши снабдевање руским житом, које на Западу и даље коче свакакве препреке, упркос постојећим договорима.
„Наравно, ту спадају и храна, и нафта, енергенти. То ће бити од значаја и ако се Русија у источној Африци буде бавила подизањем привреде и инвестицијама, јер није довољно дати само новац за развој… Можемо дати кредите за куповину наше опреме и наших технологија, а роба тим путем може да се доставља“, каже експерт.
Бељајев напомиње да је „Север-југ“ двосмеран коридир, па ће роба ићи у оба правца.
„Сходно томе, афричка роба су и руде и неки пољопривредни производи, а можда има још неких афричких производа које можемо да увозимо… Ту је и Исток, цела југоисточна Азија са својим могућностима и својим робама који ће ићи у једном, и у другом правцу. Ова рута ће се развијати и самим тим она сама по себи постаје таква оса око које ће се развијају прилично велике индустрије и производње“, додао је Бељајев.
Постоје ли ризици?
Овај коридор је стратешки. Он је алтернатива морском путу који повезује Европу, земље Персијског залива и Индијског океана кроз Суецки канал. Постоје три руте међународног транспортног коридора – транскаспијска која иде кроз луке Астрахањ, Оља, Махачкала и морем до иранских лука, затим западна и источна које су копнене.
Источна рута је железница која повезује Казахстан, Узбекистан и Туркменистан са железничком мрежом Ирана и западна рута која иде од Астрахана, Махачкале и Самура даље преко Азербејџана и до иранске границе.
Рашт-Астара је последња деоница западне трасе, неопходна за рад пруге целом дужином коридора.
Како је раније саопштено, део пруге Рашт-Астара градиће две стране – руска и иранска, а процењује се да ће изградња пруге коштати 1,6 милијарди долара.
„Дакле, овај међународни транспортни коридор треба да обезбеди транспортну повезаност између Русије и других земаља“, нагласио је Бељајев.
Експерти кажу и да ће реализација пројекта „Север-југ“ задати ударац Британцима, који традиционално паразитирају на индијској трговини.
На питање постоји ли опасност да Американци или Британци „умешају прсте“, као што је то био случај са „Јужним током“ или „Северним током“, и покваре реализацију планова везаних за „Север-југ“ Бељајев каже да „ризици постоје, али да су минимални“.
„Наравно, Американци су у стању свашта да ураде, укључујући и терористичке нападе. Од њих нико није сигуран, али у овом случају ризици су минимални с обзиром на територије којима пролази коридор. То су другачије земље, које Американци не контролишу“, оценио је Бељајев.
