Поштовање суверенитета може, али не за све: Сраман Самит Савета Европе у Рејкјавику и отпор Србије

Након Другог светског рата на тлу Европе основана је организација са мисијом очувања личних и демократских права и слобода, међутим, ових дана сведочимо посрнућу ове некада изузетно важне организације

У Рејкјавику данас почиње дводневни Самит Савета Европе на коме ће Србија учествовати, али само на амбасадорском нивоу. На такав потез Београд се одлучио због тога што би на састанку требало да буде усвојена Декларација о територијалном интегритету и суверенитету Украјине, Молдавије и Грузије, али у којој се то право не гарантује другим државама.

Наиме, Србија је покушала да уложи амандман на текст декларације где би се уз суверенитет ове три државе додало: „као и свих других чланица Савета Европе“, али то није усвојено упркос томе што Београд није тражио да експлицитно пише да правило важи и за Србију.

Постало је очигледно је да Савет Европе селективно примењује правило поштовања територијалног интегритета, свесно га кршећи на примеру Србије.

„А онда смо схватили, у ствари, посебно на инсистирање Немачке, да територијални интегритет постоји за оне чији територијални интегритет признају они, а не УН. Тако да ће њихова жеља бити да се штити територијални интегритет тамо где њима одговара“, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Некадашњи шеф наше дипломатије Живадин Јовановић каже за РТ Балкан да је Србија изабрала умерену одлуку да буде присутна на самиту, али на нижем нивоу у односу на друге, како би је разумели.

„Изгледа да Србију у тим европским форумима не схватају озбиљно и Србија је принуђена да пошаље такав сигнал да неће прихватати неравноправан третман и дискриминацију“, напомиње наш саговорник.

Правда више не станује на адреси СЕ

Како истиче Јовановић, ако се другим државама признаје право на територијални интегритет и суверенитет, по ком принципу се то селективно примењује и не гарантује Србији.

„Нормално је да Србија пошаље озбиљну поруку о неприхватљивости једностраних одлука и ставова на штету Србије и да пошаље поруку да не прихвата дискриминацију и кршење принципа равноправности и једнаког односа без двоструких стандарда“, сматра Јовановић.

На питање да ли очекује реакције на потез Србије Јовановић каже да би било добро да их буде у смислу исправљања досадашњих једностраних потеза према Србији.

„Заборавља се и губи из вида да је Србија стара европска држава са јасним границама, са границама са којима је ушла у УН и у Европску организацију за безбедност и сарадњу. У осталом, ушла је са тим границама и у Савет Европе. И сада неким арбитрарним прилазом Србија се дискриминише“, упозорава Јовановић.

Напомиње да ниједна суверене држава не би прихватила такву дискриминацију.

Подсетимо, ово је наставак дискриминаторске политике Савета Европе, који је недавно противно свим међународним нормама на нивоу Комитета министара изгласао пријем такозваног Косова у ту институцију.

Након Другог светског рата на тлу Европе основана је организација са мисијом промовисања људских права, демократије и владавине права. У својим институцијама има и Европски суд за људска права. То је она институција на коју обесправљени помисле када кажу да ће правду тражити у Стразбуру. Међутим, правда више не станује на адреси Савета Европе.