ДЕВЕТИ мај је веома важан дан за нас. Дан буђења наше победничке генетике.
Дан када чујемо зов наше крви.
Американци, Енглези и Французи, њихови војници и официри, сусревши се са совјетским фронтовцима у Берлину, који су они ослободили, журно су претрчавали на другу страну улице да не би добили шаком.
Знали су да смо опасни, били смо јачи.
Све је тада било свеже.
Учесницима искрцавања у Нормандији нису могли да се пореде са победницима у Стаљинградској и Курској бици.
Немамо разлога да се тога стидимо.
Чувени солдати француске Легије странаца у наше време су два пута били потучени од нашег 201. извиђачког батаљона и без пружања отпора скинути до доњег веша.
Не стидимо се своје снаге!
Није на мени да бајем о пријатељству народа и ратном братству.
Треба да постоје респект према сили и милост победника.
Али, нисмо ми убијали Индијанце нити вешали црнце по линч-пресудама.
Ми смо јачи, а јаки имају право да бирају формат односа са слабима.
Главна ствар је да своју склоност да будемо болећиви не доводимо до млитавости. А било је и таквих грешака и довеле су до специјалне војне операције у Украјини.
Нека сви памте: ми смо победници!
Срећан Дан победе!
Аутор: Александар СЛАДКОВ, ратни извештач руске државне телевизије