КО НЕ СЛУША ХРИСТА, СЛУШАЋЕ ОЛУЈУ: НАД ЈЕДНИМ ПИСМОМ БЕЗ ОДГОВОРА  

Диогенис Д. Валаванидис (pecat.co.rs)

ПИСМО ГОСПОДИНА ВАЛАВАНИДИСА

Пише ми господин Диогенис Валаванидис:

„Поштовани Владо,

Веома сам узбуђен док пишем ове редове, али желим Вас упознати са чињеницом да је „Центар за заштиту хришћанског идентитета“ 20. априла 2023. године, значи, само 13 дана пре серије стравичних масакара који су се догодили у нашој земљи, упутио друго писмо (прво послато 03.05.2022) УПОЗОРЕЊА свима архијерејима СПЦ, министарки културе и информисања РС, председнику САНУ, председнику Матице српске и председнику Удружења књижевника Србије, о могућности погубног и трагичног деловања афирмације сатанизма у Републици Србији. У писму се посебно истиче да медијско афирмисање сатанизма може трагично да делује на младе генерације и остави непоправљиве последице. Писмо је послато на око 50 емаил адреса.

„Центар за заштиту хришћанског идентитета“ ни на један допис није добио одговор, јер су све наведене институције и појединци, мирно наставили да тихују у леденој тишини своје самодовољности. То говори о апсолутној неодговорности и незаинтересованости за проблеме који се гомилају у нашој средини. Све до тренутка крвавог епилога какав смо недавно имали.“

Ево Валаванидисовог писма надлежнима:“ СВИМА Г.Г. АРХИЈЕРЕЈИМА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

у земљи и иностранству

Њ.Е. Г-ђи Маји Гојковић

Министарки културе и информисања РС

  1. април 2023. године

Поштована господо архијереји,

Поштована Госпођо Гојковић,

„Центар за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда овим путем жели по други пут (први пут 03.05.2022) да скрене пажњу свима архијерејима СПЦ, министарству културе и информисања РС, као и многим значајним установама у земљи (САНУ, Матица српска, Удружење књижевника Србије), са појавом афирмације сатанистичког деловања у нашој средини, што изазива узнемирење и забринутост православних хришћана и верника СПЦ.

Наиме, 18. фебруара 2022. године у 19 часова и 51 минут (у ударном термину) програма јавног сервиса РТС-а, емитован је документарни филм који је у афирмативном тону приказивао појаву сатанизма, тј. филм који се зове „Слава Сатани“, и који прати успон Сатанистичког храма? Другим речима, реч је о покрету који постоји само шест-седам година, а већ је постао један од најконтраверзнијих верских покрета у америчкој историји. У филму се Сатанистички храм и његов вођа Lukijen Grejves позивају на сатанску револуцију да би, наводно, „спасили душу нације“. Поред тога, у филму се у позитивном тону представља сатанистички култ, који се труди да у рату победи хришћане?

Исто тако, пре неколико дана, телевизија ПИНК која такође има националну фреквенцију, славодобитно је много пута у току националног дневника најавила реализацију пројекта „Луцифер“ који би требало да има премијерно извођење 02. октобра о.г. у Београду, у биоскопу Одеон. Сам назив асоцира православне вернике СПЦ на Сатану, из разлога што се овим именом у хришћанству називао пали анђео који је желео да достигне Господа Бога (Исаија 14,14), а кога је са неба протерао арханђел Михаило.

Да ствар буде још гора, у ТВ споту се пајављује власник поменуте телевизије који је представио сценографију као врхунац мултимедијалног достигнућа, заправо сниман је у некој пећини у којој се и сам појавио прекривен црним дугим свиленим плаштом са црном капуљачом и крилима црне и црвене боје. Оваква „сценографија“ је огромну већину православних верника прожимала језом, јер нас асоцира на најстрашније што нам се може догодити, а то је појава САТАНИЗМА и његова афирмација у нашој земљи.

У времену када смо сведоци необјављеног рата глобалног сатанизма против хришћанства, где су у првом реду нападнуте највеће светиње српског и руског Православља (Косово и Метохија и Кијево-печерска лавра), у обавези смо да се супротставимо свим скарадним појавама које нам нуди колективни Запад, као што су ЛГБТ+, сатанизам и други начини разарања породице и традиционалних вредности хришћанског света. Такође, сведоци смо да колективни Запад са тако руинираним моралним, духовним и породичним вредностима, сигурно иде ка своме крају, ка своме коначном самоуништењу.

Управо због тога, са позиције највиших патриотских осећања, Центар за заштиту хришћанског идентитета Вам се обраћа и јавно упозорава, да овакви драмски садржаји могу трагично да делује на младе генерације и оставе непоправљиве последице.

Закључујући, желимо да додамо да је Центар за заштиту хришћанског идентитета увек свесрдно поздрављао и подржавао чињеницу да се први пут после много година, драстично повећао буџет РС из кога се финансира филмска индустрија, што је од велике важности за афирмацију наше земље, њене културе и традиције. Наравно, само до тренутка док се таквим садржајима не нарушавају традиционалне вредности нашег народа.

У контексту горе изнетог, молимо Вас да својим ауторитетом утичете на заустављање оваквих штетних и погубних друштвених појава.

ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Диогенис Д. Валаванидис

председник

Копије:

САНУ – Академик Зоран Кнежевић, председник

Матица српска – проф. др. Драган Станић, председник

Удружење књижевника Србије – Милош Јанковић, председник“

Јасно, једноставно, без претеривања.

ПОУКА ИВАНА ИЉИНА

Тако је писао православни хришћанин, Диогенис Валаванидис.

Као што смо могли видети, нико му није одговорио.

Док сама стварност није постала крвава.

Још средином 20. века, све је ово најавио руски философ Иван Иљин, у свом огледу „О демонизму и сатанизму“. Тамо се све јасно види – он најављује долаза сатанског човека:“Сатански човек губи себе и постаје земаљски инструмент ђавоље воље. Ко није видео такве људе, или видећи их није их препознао, тај не познаје право, прворођено, искрено и потпуно зло и нема праву представу о сатанској стихији. Наша поколења стоје пред ужасним, тајанственим појавама ове стихије и до сада се не одлучују да опишу своја искуства јасним и прецизним речима. Овде се сусрећемо са нечим чудовишним што је немогуће изразити у опипљивом, строгом облику и о чему је лакше говорити у симболичким сугестијама: „црни огањ“, неутољива завист, неисцељива мржња, дрска свирепост, агресивна насртљива гадост, изазивачкобестидна лаж, гажење духовне слободе, похлепа за свеобухватним уништењем, радост због уништења и погубљења најбољих људи, антихришћанство. Човек који се преда овој стиији губи духовност и тежњу ка њој, у њему гасну љубав, доброта, част и савест; он се сесно предаје порочности, противприродним задовољствима и похлепи рушења. Он све то доврхуњује хулом и доноси патњу другим људима. Али њему је и то недовољно: он је пун мржње према људима од духа, љубави и савести и не смирује се све док их не баци на колена и не сачини их својим покорним робовима. И ево, тај црни облак надвио се данас над светом. Игра демонизма приводи се крају. Почиње трагично оваплоћење сатанизма. Припремљен уметношћу, ушао је у душу и полако се реализује у животу. Читави народи су подјармљени од стране људи сатанског духа и ђаволске политике. И посвуда најбољи људигину, а најгори испливавају на површину, распоређују се по њој и сеју смрт. Ова стихија јавља се код свих. Слаби и ишчезава духовност, почиње разузданост, разрушење, клонулост. Свуда се свесно чине порочна дела, полна изопаченост, преверице и издаје чиновника, научника и духовника, бујају опијеност људским патњама и необуздано властохлепље.“

Тако да ми не живимо у златном, него у сатанском и сатанистичком добу. А томе доприносе сви они који, у јавном простору, хране људе сатанистичким садржајима.

Као што је говорио сатаниста Алистер Кроули:“Пре но што наступи Доба Хоруса, свет се мора купати у мору крви“.

То смо видели и у Београду и у Младеновцу.

А лек – свелек? Повратак Христу.

 

ПОУКА СВЕТОГ ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ

Свети Јустин Ћелијски, који, са Небеском Србијом, плаче над нама после свега што се десило, овако каже: „Греси су производ ђавола. Безгрешни Богочовек је победио не само грехе него и самога творца грехова – ђавола. Да то није учинио, његова победа над грехом не би била ни потпуна ни стварна, јер би био као онај који реку пресушује на средини тока или на увору а не на самом извору. Сав богочовечански домострој спасења има за циљ: победу над ђаволом као над врховним творцем и самобитним оцем греха и зла. Стога апостол Павле вели: „Пошто људи имају тело и крв, тако и Бог Логос узе удела у томе да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола“.

Каво је силан и страшан тиме што има силу смрти, што господари и располаже смрћу. А сила смрти јесу греси. Сваки је грех једна мала смрт; а сви греси скупа сачињавају смрт бескрајну и вечну. У клици својој сваки је грех од ђавола. Бог Логос се и јавио у овом свету као човек да сатре ђаволе, његову силу – грехе, а кроз њих и саму смрт (Јев.2,14-15). Да је смрт уништена, вели св. Атанасије Велики, и да је крст постао победа над њом, и да опа нема више силе, него да је створио мртва, знак и доказ тога је то што је сви ученици Христови ниподаштавају, сви ударају на њу и не плаше је се, већ је крсним знаком и вером у Христа газе као мртву. У старо време, пре божанског доласка Спаситељевог, смрт је била страшна и самим светитељима, и сви су оплакивали мртве као пропале. А сада, пошто је Спаситељ васкрсао тело, смрт више није страшна, него је сви који верују у Христа потиру као ништа, и више воле да умру него да се одрекну вере у Христа. Јер они сигурно знају да они који умиру не пропадају већ живе, и кроз васкрсење ће постати нетрулежни. Једино је лукави ђаво, који нам се у старо доба горко наругао смрћу, остао истински мртав, пошто су уништене смртне муке. И ево доказа за то: пре но што поверују у Христа, људи сматрају смрт страшном и плаше је се; а чим приступе Христовој вери и Христовом учењу, они толико презиру смрт да с радошћу насрћу на њу и постају сведоци васкрсења које је Спаситељ извршио ради уништења смрти. /…/ Крст Христов је спасао васељену, прогнао заблуду, повратио истину, начинио земљу небом, направио људе анђелима. Захваљујући њему, демони нису више страшни већ презрени, и смрт није смрт већ сан и бдење. Крст је постао символ једине истинске победе и заувек остао средство које савлађује и побеђује све грехе, све смрти, све ђаволе. Зато сви истински хришћани толико поштују часни крст, поклањају му се и целивају га. Својом крсном жртвом Господ је дао природи људској богочовечанску силу, којом се људи избављају од сваког зла и безакоња, Зато што је Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу усредсредио у крсту, крст је постао: знак Његов и на земљи и на небу, знак по коме Га познају и распознају сва земаљска и небеска бића.

Нека васкрсне Бог и развеју се непријатељи Његови!

ПРИРЕДИО:  ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

?>