Више од 80 процената Срба одбија улазак у Европску Унију по цену признавања Косова*, а исти је број и грађана који категорички одбијају прикључивање НАТО. Са друге стране, 60 посто је оних који прижељкују савез са Русијом и Кином. Већина Русију види као „више пријатељску“ земљу, док 68 одсто Срба као главног кривца за сукоб у Украјини види НАТО.
Истраживање „Нове српске политичке мисли“, данас представљено у Медија центру у Београду, показује да ставови грађана по питању спољнополитичке оријентације и државних партнерстава уопште нису тако конфузна као што неки покушавају да представе.
Иако је број оних који се залажу за улазак Србије у ЕУ незнатно порастао и износи 42 посто, опет је више оних који се противе таквој одлуци – 44% грађана. Када је реч о односу према Европској Унији, односно уласку Србије у ЕУ по цену признавања независности Косова, грађани Србије одговорили су упечатљиво „НЕ“ са 83,5 одсто. Проценат оних који подржавају ту опцију износи 8,1 одсто.
Популарност НАТО алијансе стоји „традиционално лоше“, објашњава директор НСПМ Ђорђе Вукадиновић, и износи 8 процената за прикључивање пакту и 85,4% против уласка у алијансу.
Са друге стране, број грађана који се залажу за савезништво са Русијом и Кином знатно је већи. За савез се определило 60%, а против 20%. Оних без става је 19%.
НАТО крив за сукоб у Украјини
Као највећег кривца за сукоб у Украјини, највише грађана види НАТО. Русију као кривца види 9,2%, Украјину 7,7%, а НАТО као главног кривца види упечатљивих 67,9 процената док је Неопредељених 15 одсто.
На питање, кога виде као победника у сукобу Русије и Украјине, 53,8 процената испитаника одговара „Русију“, а само 5,9% види „Украјину и Запад“ као победнике. Без става је 40 посто испитаника.
Питање санкција Русији показује да се повећао број оних који се противе њиховом увођењу, а Вукадиновић истиче да ту није реч само о русофилима, већ да се против увођења изјашњавају и они који се залажу за улазак Србије у ЕУ.
За увођење санкција је гласало 7,9 посто испитаника, против је 83,7 процената, док 8,4% нема став.
Најпопуларнији државници
Као стране државнике у које имају највише поверења, грађани су изабрали, редом, Владимира Путина, Виктора Орбана, Си Ђипинга и Реџепа Тајипа Ердогана.
На питање, које су нам земље више, а које мање пријатељске, где су се у избору нашле Русија, САД, Немачка и Турска, одговори су били очекивани.
Да је Русија више пријатељска земља сматра 72,5% грађана Србије, док је 8,6% оних који је доживљавају као више непријатељску. Оних без става је 18,9%.
Да су Сједињене Америчке Државе више пријатељске мисли 8,9% грађана, док је оних који је доживљавају као више непријатељску чак 70,6%.
Неопредељених је 20%.
Да је Немачка више пријатељска земља мисли 20,5% грађана, да је више непријатељска 59,3%, док је неопредељених 20%.
Да је Турска више пријатељска сматра 36,8% грађана, да је више непријатељска 23,8%, док је неопредељених чак 39,4%…