26.04.2023. - 9:46
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Најава шефа дипломатије Ивице Дачића да ће Србија убудуће узвратити истом мером и бити уздржана приликом гласања о територијалном интегритету Украјине је сасвим исправна одлука. Политика реципроцитета мора бити примењена према онима који ускрате подршку територијалном интегритету сваке земље чланице Уједињених нација, па и Србије.
То је у емисији Спутњик интервју изјавио некадашњи министар спољних послова СР Југославије, Владислав Јовановић.
За уздржаност Украјине реципроцитет
Украјина је била једна од пет држава која се на ванредној седници Комитета министара уздржала од гласања о стављању на дневни ред захтева такозваног Косова за пријем у Савет Европе.
Дачић је веома оштро коментарисао овакав исход, подсећајући да је
Србија увек бранила принцип територијалног интегритета и у свим резолуцијама у међународним организацијама подржала целовитост
Украјине. Гласање Украјине која се није успротивила захтеву самопроглашеног Косова ће, како је најавио српски министар иностраних послова, утицати и на
наше даље ставове према Украјини. Бићемо уздржани, био је јасан Дачић.
„То што је министар Дачић рекао је нешто што је потпуно исправно са принципијелног становишта да се у међународним односима мора водити и поштовати политика реципроцитета. Свако ускраћивање пуне подршке територијалном интегритету и суверенитету земаља чланица УН и других организација од било кога, сматраће се с наше стране као повреда нашег основног интереса. Разуме се да ће то изазивати размишљање о неопходности реципрочног реаговања Србије“, рекао је Јовановић.
Увођење санкција Русији тек сада без изгледа
На питање какве би последице могао да произведе такав став Србије с обзиром на унисону политику подршке Запада Украјини, наш саговорник је јасан.
„Ја мислим да су очекивања да ће Србија на крају поклекнути, подлећи ултимативним притисцима да се постави милитантно према Русији тако што би се прикључила санкцијама које је ЕУ увела, неоснована. Та очекивања ће поприлично да изгубе на снази и то је једна од најизгледнијих последица“, уверен је некадашњи шеф дипломатије.
Он уз то сматра да ће ова ситуација Србији дати одрешене руке да се ослободи неких обавеза према земљама које су у овом тренутку гласале за пријем самопроглашеног Косова или су избегле да подрже принцип територијалног интегритета и суверенитета Србије. Реципрочне мере су једна од могућности, додаје наш саговорник.
„Ту нема ничег новог, то је принципијелан став који свака земља која држи до своје независности и самопоштовања мора увек да има у виду и следи да би се заштитила од непоузданих земаља у политици признавања и поштовања суверенитета и територијалног интегритета Србије“, закључио је Јовановић.
Захтев такозваног Косова за пријем у Савет Европе је прослеђен је у даљу процедуру у Парламентарну скупштину те организације, пошто су
за ту одлуку гласале 33 земље. Поред наше земље, против су биле Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар, Шпанија и Мађарска.
Уз Украјину, уздржане су биле Грчка, Словачка, Молдавија и БиХ која је тако одлучила иако за то није имала сагласности Републике Српске. Јерменија није гласала.
