На том „празнику западне демократије“, биралишта ће бити, не у школама, управним зградама, салама и цивилизованим гласачким местима већ у – монтажним контејнерима.
То „слободно гласање“ неће контролисати ОЕБС, НВО организације, центри за изборни мониторинг већ наоружане међународне снаге, војна сила и албански специјалци у униформи и у цивилу.
На тој смотри постцивилизацијског политичког система каквог свет није видео, циљ је да се прикаже да пар хиљада Албанаца може да преузме власт над десетинама хиљада Срба тако што ће их „победити“ на изборима јер апсолутна већина грађана – неће гласати.
Циљ је да се докаже да Срби морају да буду понизни успостављеном бриљантном евроатланском поретку Приштине, па и кад их хапсе, убијају, пљачкају, премлаћују, рањавају, отпуштају.
У том најновијем западном експерименту, контејнерократији, потребно је коначно потврдити модел по коме није власт онај ко чини већину већ онај кога призна незванични владар Западног Балкана, амерички специјални представник Габријел Ескобар.
А он је већ рекао своје – да су ти контејнер избори легитимни и да ће их Сједињене Америчке Државе признати.
Значи, уместо формирања Заједнице српских општина, Запад са Приштином улази званично у опасну авантуру потпуног преузимања и окупирања оног што су Срби једино и имали – локалне самоуправе у Косовској Митровици, Зубином Потоку, Звечану и Лепосавићу.
Значи, после овог „изванредног“ демократског процеса иза којих стоје Америка и највеће силе Запада, јасно је како они виде процес нормализације односа – тако што на Косову Срба више неће бити.
Сада је јасно и да није само циљ да се Србија током спровођења новог Западног плана за Косово одрекне своје територије и де факто призна ову државолику наказу. Сада је јасно да је циљ и да Срби са Косова и Метохије постану неми посматрачи сопственог уништења и да један по један, напусте своју земљу и своје светиње.
Ескобарова „контејнер демократија“ која ће бити озваничена у недељу 23. априла на Косову и Метохији, симболична је преломна тачка после које ствари постају потпуно огољене.
Као што су ти избори лаж, насиље и превара, тако су и преговори Београда и Приштине под окриљем ЕУ и Америке, који су поново заказани за 2. мај – лаж, насиље и превара.
Како су се Срби максимално ујединили да не учествују у подлој игри Куртија и мешетара из Квинте да се легитимише антисрпско насиље као поредак, тако и сви Срби морају да се уједине против захтева и уцене Запада да дефинитивно одустану од Косова.
Уз све политичке маневре, тактичке потезе и дипломатске слаломе, које Београд мора да игра како би се избегла одмазда, папир којим се тражи суштинско признање лажне државе, на крају мора да заврши у – контејнеру.
Као и свако смеће.
