„Наша земља иде у пакао“: Трамп показао пропаст америчког система

Случај хапшења бившег америчког председника показао је дубину пропасти система у Америци, а анкете показују да развој догађаја само иде у корист Трамповој новој кандидатури

Говор Доналда Трапа дуг двадесет пет минута из резиденције у Мар-а-Лагу, након што је против њега у Њујорку поднета оптужница, представља драматичан повратак некадашњег председника на политичку сцену Сједињених Америчких Држава.

Након што се у великој мери повукао из јавног живота током последњих неколико година, Трамп се на америчку политичку позорницу вратио жељан освете, за шта је најзаслужнија одлука њујоршког тужиоца Алвина Брега да против њега поднесе оптужницу за лажирање пословних података.

Брегова контроверзна одлука да кривично гони Трампа могла би да се покаже као једна од најзначајнијих погрешних процена неког јавног званичника у новијој америчкој историји, пише у ауторском тексту за „РТ Интеренешенел“ аустралијски новинар Грејем Храјс.

Трампов говор у среду био је јавни наступ највише класе. У апокалиптичним тоновима – „наша земља иде у пакао“ – Трамп је насликао корумпирану, криминалом оптерећену и слабу Америку, која наивно промовише опасан и непотребан сукоб у Украјини, јурећи ка самоуништењу. САД је, тврди Трамп, „држава која пропада, држава у опадању“.

У центру ове мрачне прогнозе, Трамп је тај који себе проглашава јединим политичарем који може „спасити нашу земљу“. Како би то спречиле, тврди он, елите одговорне за тренутно стање пропадања Америке, укључујући демократе, ФБИ, Министарство правде, Џорџа Сороша, „Фејсбук“ и „Твитер“, сада су уротиле да искористе корумпирани правни систем како би осујетили његов реизбор. „Не могу да нас победе на изборима, па покушавају да нас поразе употребом правног система“, рекао је он.

Није изненађујуће да је Трамп свој гнев усмерио на амерички правни систем. Он је одувек презирао владавину права. Трамп је у овом говору, ипак, отишао корак даље него раније.

Што се тиче оптужби које је подигао државни тужилац Брег, Трамп је тврдио да „нема случаја“ и да је Брег, кога је назвао „криминалцем“, знао да је тако. Он је судију који је председавао случајем описао као неког ко „која мрзи Трампа, чија супруга мрзи Трампа… чија је ћерка радила за Камалу Харис“.

Међутим, Трампово одбацивање правног система се ту није завршило. Он је описао заплену докумената из Мар-а-Лага од стране ФБИ-а као „незакониту“ и део кампање „прогона“ и „узнемиравања“ против њега и његове породице.

Прогон, а не истрага

Бивши амерички председник је одбацио истрагу о наводним противзаконитим поступцима Трампових предузећа у Њујорку као „прогон, а не истрагу“ и оптужио државну тужитељку из Њујорка Летицију Џејмс, иначе црнкињу, да је „обрнути расиста“ и оруђе демократа.

Трамп је описао тужиоца у Атланти који тренутно води истрагу против њега због наводне изборне преваре током избора 2020. као „расистичког демократског генералног тужиоца“.

Брегово тужилаштво, рација ФБИ-а на Мар-а-Лаго и друге истраге које су у току су, према Трампу, аспекти огромне правне завере осмишљене да уништи његове шансе да 2024. године буде поново изабран за председника: „Наш правосудни систем је постао безакоње“.

Показатељ неповратног пада Америке као функционалне либералне демократије је чињеница да би особа која јавно износи такве ставове могла да буде озбиљан кандидат за председника. Трампово охрабривање нереда испред Капитола 6. јануара и његови упорни покушаји да поништи изборни резултат 2020. показали су гаји апсолутни презир према демократском процесу.

Његов најновији говор доказује да он сличан презир гаји и према америчком правном систему и владавини права. Ниједан претходни амерички председник – чак ни Ричард Никсон у својим најмрачнијим тренуцима – не би ни помислио да се понаша на такав начин.

Још два аспекта Трамповог говора вредна су пажње. Он је поновио је своју добро познату критику демократа и председника Џозефа Бајдена да су уништили Америку и од ње направили предмет подсмеха – наглашавајући проблеме попут илегалних миграција, повећања криминала у великим градовима, инфлацију и слабљење војске.

Бајденову породицу је описао као „злочинце и лопове“, пре свега наглашавајући многобројне преступе Хантера Бајдена и чињеницу да он због њих никада није кривично гоњен.

Што је још важније, Трамп је оштро критиковао америчку умешаност у сукоб у Украјини. Он тврди да до сукоба никада не би дошло да је он био председник, као и да Бајден ризикује да изазове „потпуни нуклеарни рат“. Он је Бајдена окривио и због тога што је његова политика довела до приближавања Русије и Кине, које је ослабило америчку позицију у свету.

Нема сумње да су Трампове шансе да освоји републиканску номинацију и победи на председничким изборима 2024. године ојачани потезима њујоршког тужилаштва.

Истраживања јавног мњења ове недеље показују да Трамп има значајну предност у односу на свог главног ривала у Републиканској партији Рона Десантиса, док други кандидати, укључујући Мајка Пенса и Ники Хејли, не успевају да добију никакву значајнију подршку. Сада је јасно да ће републикански предизбори бити дуел само два кандидата.

Може се очекивати да ће се Трампова предност над Десантисом повећати, посебно ако оптужница против њега буде оборена, док би њен потпуни колапс Трампа могао да уведе и у Белу кућу.

Важно је напоменути да тужиоци морају да докажу да је Трамп лично фалсификовао спорне документе, као и да је то учинио са јасном намером. Људи који са њим сарађују тврде да он не воли да ишта оставља у писаној форми, па доказивање да је он лично одговоран за фалсификовање докумената и да је имао потребну намеру неће бити лак задатак.

Многи правни стручњаци, укључујући Трампове противнике, изразили су сумњу да ће Брегово кривично гоњење довести до осуђујуће пресуде.

Сваки кривични поступак против њега, Трамп ће употребити у своју корист

Биће занимљиво видети да ли ће Трамп настојати да одложи Брагово кривично гоњење, или пак да га убрза. У оба случаја, он ће искористити тужилаштво да ојача своју кандидатуру за републиканску номинацију и председничку функцију, а свако додатно кривично гоњење које може бити покренуто против њега ће вероватно бити искоришћено на сличан начин.

Такође је битно напоменути и да тужилаштво у цео процес убацује суштински тривијалне ствари. Уосталом, зар ниједан амерички председник никада није злоупотребио средства за кампању? Трамп би био у далеко већим проблемима уколико буде процесуиран у вези са тим или са његовом умешаношћу у нереде 6. јануара 2021. године.

Лако је одбацити говор Мар-а-Лага као бунцање демагога оптерећеног теоријама завере. То би, међутим, било озбиљно потцењивање Трампове популарности у позамашном делу америчког бирачког тела – свима онима којима је глобализација донеле више штете него користи.

Такође се мора признати да је, ако изузмемо теорије завере, велики део Трампове критике Бајдена и савремене Америке у суштини тачан – а чињеница да је Трамп очигледно неспособан да реши проблеме на које скреће пажњу не поништава њихов значај.

То је највидљивије када је реч о Трамповим противљењем Бајденовој непоколебљивој посвећености одржавању сукоба у Украјини. Подршка обичних Американаца даљем слању помоћи Украјини се смањује, а Трампово обећање да ће окончати сукоб несумњиво ће му привући велики број нових гласача.

Трампова енергија, вера у сопствену идеју и способност да води предизборну кампање су у оштрој супротности са Бајденом – који постаје све крхкији и изгледа као да ни сам не зна где се налази. Свако ко сумња у ово требало би да упореди Трампов говор у Мар-а-Лагу са Бајденовим неубедљивим говором након недавне пуцњаве у школи у Нешвилу.

Шта год да се догоди следеће године, опадање Америке које је Трамп тако сликовито и добро описао, сигурно ће се наставити.

Трампови напади на основне институције америчког правног и политичког система, који чине основу америчке либералне демократије, без сумње ће се интензивирати у наредним месецима и могу само додатно да ослабе та ионако крхка тела, а његова председничка кампања само ће додатно поделити америчко друштво и политичке елите.

Доналд Трамп је ове недеље био у праву када је описао Америку као „државу у опадању“, али је пропустио да каже да је најочитији и најневероватнији симптом тог неповратног пада нико други до он сам.