ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Сребреница издани град
По писању бошњачких извора и живих свједока догађаја у енклави Сребреница и објављених књига Ибрана Мустафића,Фахрудина Алића и пуковника Хусе Салиховића од којих је први био политичар, други полицајац а трећи пуковник у армије БиХ, затим по изјавама Хакије Мехољића начелника ЦЈБ Сребреница и актера у филму „Сребреница издани град“ у Норвешкој продукцији из 2011. године Ола Флума довољно говори о наслову овог текста.
Ибран Мустафић је аутор књиге „Планирани хаос“,Фахрудин Алић је аутор књиге „Иза затворених врата“ док је Хусо Салиховић аутор књиге „Сребреница, зашто смо доживјели геноцид“. Сва тројица аутора ових књига су боравили у енклави Сребреница као и Хакија Мехољић који је био начелник полиције у рату. Њихове књиге и њихова свједочења говоре шта се то дешавало у енклави Сребреница. Ибран описује злочине над локалним Србима који су остали у граду и убијени на најсвирепији начин попут судије Слободана Илића и медицинске сестре Раде Милановић као и убијање старих и болесних сребренчана попут Иве, Слободана Зекића, породице Стјепановић и других. Хусо Салиховић у својиј књизи највише описује пљачке у енклави Сребреница које је вршила Насерова банда као и спискове људи за одстрел који су требали проћи од Сребренице до Тузле о њиховим убиствима да би се свједоци за ове пљачке у енклави Сребреница елиминисали.
О издаји Сребренице од стране Алије Изетбеговића више пута у медијима је свједочио Хакија Мехољић начелник ЦЈБ Сребреница и учесник у филму „Сребреница издани град“. Мехољић је био у делегацији Сребренчана који су ишли крајем 1994. године код Алије у Сарајево у зграду Предсједништва на преговоре када им је Алија рекао да се у Сребреници мора побити 5000 муслимана да би Бил Клинтон бомбардовао српске положаје око Сребренице и да је то дио плана и договора Изетбеговића и Клинтона. О убиствима у енклави неподобних муслимана од стране Насерове банде свједочи Ибран Мустафић у својој књизи „Планирани хаос“. Убиства се односе на његовог брата Саду на предратног начелника ЦЈБ Сребреница Хамеда Салиховића на Хамеда Ефендића предсједника СДА Сребренице и на њега лично када је рањен и једва остао жив након антентата на њега на Капетановиј ћуприји на улазу у Солоћушу.
Живот у енклави Сребреница, ту немаштину, криминал и пљачку сопственог народа од стране Насерове банде најбоље је описао у својој књизи пуковник Хусо Салиховић. Шта на крају рећи о Сребреници историјском пројекту кога су осмислили други а кривци постали Срби најбоље се може видјети из књига Ибрана,Фахре и Хусе.
Већ са појавом вишестраначја и формирањем СДА у Сребреници долази до првих озбиљније подијела унутар муслиманског корпуса. Тзв. чаршијски блок на челу са Маликом Мехољићем подржан од Хасана Бећировића из Сућеске поражен је у унутрастраначкој борби од поточарске тројке појачане скеланском Ахмо Тихић и Бесим Ибишевић. Избијањем рата на простору Сребренице главну улогу код муслимана предузима Насер Орић и Зулфо Турсуновић. Избором Насера за команданта ТО а Акифа Устића за замјеника Насеровог направљен је велики и никада превазиђен јаз у чаршијској струји између Хакије Мехољића и Акифа Устића. Долазак Нурифа Ризвановића са својих 500 добро наоружаних људи изазива негодовање код Насера и екипе уз познату Насерову поруку да се неће нико китити његовим перјем. Насер са Зулфом Турсуном одлази у К.Поље да ухспси Нурифа. Слиједи батињање и злостављање Нурифа и привођење у Сребреницу. Хамед Адемовић Хамћо свједочи да су Нурифа натјерали да себи ископа гроб, па су га тукли све док није подлегао и жива су га загрнули у ископану јаму.
Кад је 18 априла 1983. француски генерал Морион прогласио демилитаризацију Сребренице, Сребреница је била пренатрпана људима из Церске Каменице и К.Поља…
Људи блиски Насеру спроводе самовољу, отимају храну од сусједа, уцјењују дјевојке и жене. Долази до премлаћевања затвореника, убистава комшија. Насеру је циљ расподјела хуманитарне помоћи за новац. Насер се за све питао за брашно, шећер, со.Највећи проблем цивилног становништва након демилитаризације била је исхрана становништва. Долази до продаје хуманитарне помоћи на пијаци преко Насерових дилера. За кг соли плаћало се 100дм. Роба се плаћала и златом а лијепе жене и младе удовице сехуалним услугама. Живот у немогућим условима без струје хране и воде
У мају 1993. године у Сребреници је око 40.000 људи. Наставља се продају хуманитарне помоћи на пијаци на црно. Со, шећер, брашно, обућа, одјећа. Шверцује се роба са Братунцом преко линије разграничења. У Сребреници се отварају кафане – продаје се док из хуманитсрне помоћи а за брашно и шећер се куповала разлика. Пуном паром ради Ахмина и Герина кафана. Подводе се младе жене и удовице у Унпрофор. Од јула а до децембра 1993. Насер и екипа свако вече негде окрећу ражањ. Организују се пијанке и тервенке. Забављачи су Муто и Чарка. Новац из иностранства долази у Тузлу а одатле до Сребренице уз провизију од 50% до Сребренице. Шверцују се велике количина нафте из ратних резерви. Почетком априла 1995. Насер и Смајо и Рамиз Бећировић одлазе за Тузлу. Кад је кренуо пробој ка Тузли из Шушњара Ејуб Голић је рекао ако пређе многи ће га запамтити али чим је прешао ови су га убили. Ибро Дудић прича Хуси Салиховићу како је за њега задужен Хазим а за тебе је задужен Муња Хабибовић. То је Насер нсредио Мрком Манђи. Он је задужен да нађе убице а Насер му је дао списак људи и нисмо ми били сами него је шири списак за ликвидацију пише у својој књизи пуковник Хусо Салиховић „Зашто се у Сребреници десио геноцид“. Сличне примјере злоупотребе хуманитарне помоћи у Сребреници описује и Фахрудин Алић у својој књизи Иза затворених врата који каже“Много је оваквих и сличних примјера који илустративно говоре о незакоњу у Сребреници које је немогуће ставити у једну књигу“…
Др Радомир Павловић
