ВАРАДИ: Косово нема формални основ да тужи Србију за геноцид

Приштина у овом тренутку нема правног основа за подношење тужбе против Србије за геноцид Међународном суду правде (МСП), коју је најавио Хашим Тачи на седници Савета безбедности Уједињених нација о Косову, каже за „Политику” Тибор Варади.

„Да би могло да поднесе тужбу, Косово би требало да буде чланица Уједињених нација и Статута Међународног суда правде, а оно то у овом часу није”, каже Тибор Варади, који је пред овим судом заступао Србију по тужби БиХ за геноцид, додајући да му се не чини врло вероватним да ће се то ускоро променити.

А ако би и дошло до подношења тужбе, било би, како каже Варади, проблема око надлежности, док би највећи проблем ипак био око суштине, јер је „врло мало вероватно да би та тужба могла да буде основана”. Стога овај професор међународног права мисли да је Тачијева изјава о скором подношењу тужбе против Србије „више политичка него правно промишљена изјава”, иза које, „очигледно, не стоји стручна анализа”.

Тачи је на седници СБ УН на којој је присуствовао и Ивица Дачић рекао да је Приштина већ припремила одговарајућу документацију за тужбу против Србије.

Косовски шеф дипломатије је први пут у фебруару ове године најавио могућност подношења тужбе против Србије, изјавивши тада да Косово, које није члан УН, „тражи правни основ” за ту тужбу.

На питање колико би утицаја пред МСП могла да има чињеница да су неке важне државе признале косовску независност, те да је за њих Косово држава, Варади подвлачи: „Да би се једна земља нашла пред Међународним судом правде, треба да буде чланица УН и чланица Статута МСП.”

С друге стране, Весна Петровић, професорка међународног јавног права на Правном факултету Универзитета Унион, каже да је у овом тренутку тешко правнички коментарисати Тачијеву најаву да ће Приштина поднети тужбу за геноцид Међународном суду правде, будући да се не знају детаљи документа који најављује.

У сваком случају, да би се поступак покренуо, Косово, према њеним речима, мора да буде потписник Конвенције о геноциду. Слично као и Варади, Петровићева каже да пред Међународним судом правде као покретачи поступка могу да се појављују само државе, које не морају да буду чланице УН, али морају да буду чланице Статута Међународног суда правде или да имају специјални споразум са МСП. „Све у свему тешко је замислити да би Косово могло да превазиђе све процедуралне баријере када је у питању приступ Међународном суду правде”, подвлачи наша саговорница.

„МСП је парнични суд, у којем се државе појављују као странке у спору и позивају се на члан 9 Конвенције о геноциду, који предвиђа да МСП решава спорове држава у случају кршења одредаба конвенције. Ако МСП установи да држава која је тужена није испунила обавезе из конвенције и да је одговорна за геноцид, он може да одлучи и о накнади штете”, каже професорка Петровић.

Подсећајући да се Србија плашила става МСП према накнади штете онда када је Босна и Херцеговина тужила СРЈ 1993. за геноцид, истиче да тај суд тада то није рекао, већ је навео да је довољна сатисфакција Босни и Херцеговини то што Србија треба да призна да се геноцид десио и да сарађује са трибуналом у Хагу, који је кривични суд и који установљава индивидуалну кривичну одговорност појединаца за извршена међународна кривична дела, то јест дела наведена у статуту тог суда.

Да је Тачијева најава без правног основа, могло би се закључити и на основу оцене лидера опозиционе Иницијативе за Косово Фатмира Лимаја, који је јуче изјавио да се Тачи изјавама да ће косовске власти тужити Србију за геноцид „шали и подсмева жртвама”. „Као шалу и подсмевање жртвама сви правни стручњаци оцениће изјаву министра спољних послова да ћемо тужити Србију и да ће бити истражени српски злочини од стране међународног суда”, навео је Лимај у саопштењу којим се обратио грађанима Косова. „Ниједан злочин нити масакр који је извела држава Србија на Косову неће бити истраживан нити ће бити осуђен у међународном суду јер је та тема за српску државу затворена окончањем мандата Хашког суда”, додао је Лимај.

Међународни суд правде у Хагу одлучује иначе већином гласова судија. Има петнаест сталних плус двоје ад хок судија.

У споровима које је Србија имала са БиХ, Хрватском и НАТО-ом, увек је, како подсећа Варади, било поделе гласова око надлежности и одлуке о томе су донете „негде са уским, негде са мање уским бројем гласова”.

Наш извор, који је желео да остане анониман, каже да би Србија, у случају да Тачи ипак некако успе да поднесе такву тужбу, могла да искористи одлуку МСП донету када је СРЈ тужила НАТО, априла 1999, због бомбардовања. Тада је суд заузео став да није надлежан за тај спор јер у време бомбардовања СРЈ није била члан УН нити потписница Конвенције о геноциду. Али када је Београд искористио ту исту аргументацију у случају тужбе БиХ, онда је суд одбио приговор Београда, уз објашњење да такав приговор не стоји.

Тагови: Геноцид, Косово и Метохија, Међународни суд правде, Тибор Варади, УН, Хаг, Хашим Тачи