Виталиј Трофимов-Трофимов: „ЛЕОПАРДИМА” ПОТКРЕСУЈУ КАНЏЕ
Тенковске посаде ВСУ, упућене у Пољску на преквалификацију, већ шаљу своје речите критике о „Леопардима“ који се спремају за слање у Украјину. Тенкиста са надимком trakiUA и симболом „Азов“ пише поруку пуну опсцене лексике: на тенковима нема оклопа, топови су лошег квалитета, стабилизатори такође, а кумулативи су још гори.
Дакле, „Леопарди“ намењени Украјини враћени су назад у стање из времена Другог светског рата, одузета им је сва напредна електроника и модернизована заштита неопходна за савремено ратовање.
Не само да су „мачкама” поткресане канџе, већ их је мало. Немачка и њени партнери су од самог почетка намеравали да пребаце у Украјину укупно 112 тенкова „Леопард“, директно је наведено у саопштењу немачке владе. Касније су се чуле изјаве да би за комплетан украјински тенковски батаљон било довољно 36 возила.
Пољско Министарство спољних послова саопштило је да ће та земља Украјини испоручити 14 тенкова „Леопард-2“, који су у власништву Немачке. И то само две-три недеље након што украјинска војска заврши обуку за управљање овом војном опремом. Можда ће неколико возила бити дато Украјини као симболична подршка од стране земаља попут Финске или Норвешке, али на њих не треба рачунати, пошто се земље тврдоглаво такмиче ко ће Украјини испоручити оружје касније од свих осталих. Португал обећава још три тенка до краја марта.
О тачним датумима бескорисно је говорити, јер се ратно време мери циклусима војних операција, а не откидањем листова календара. Колективни Запад чека како ће се решити ситуација око Артјомовска/Бахмута, а резултати зимске кампање ће показати шта и у ком обиму треба достављати. Али датуми су поменути, и они јасно сведоче о озбиљности намера западних влада.
На пример, америчка секретарка војске Кристин Вормут тврди да је најреалније време испоруке „Абрамса“ у Украјину – годину дана. И додаје да постоји много различитих околности које лако могу продужити ове рокове до две године. Највероватније ће западни партнери Сједињених Држава у НАТО-у, који су први заступници у овом прокси рату, такође одложити испоруку свог наоружања другом проксију – Украјини, фокусирајући се на исти временски оквир.
Осим тога, припрема и пренос опреме су увек били права главобоља за НАТО блок. Едвард Лутвак, амерички историчар, специјалиста за међународне односе и војну стратегију, бивши саветник председника Регана, у својој књизи „Стратегија. Логика рата и мира” елоквентно говори како обично функционише логистичка мисао америчке војске. Током операције „Савезничка сила“ (бомбардовање Југославије) разматрана је опција коришћења 18 јуришних и десантних хеликоптера. Пресељени су ближе југословенској граници и започела су бројна усаглашавања. Испоставило се да хеликоптери нису били довољно модернизовани за операцију, затим – да пилоти нису имали одговарајућу обуку, да није уграђено одговарајуће наоружање, да нема одговарајућих чаура и патрона, као ни потребне опреме. На крају, хеликоптери су били спремни за полетање и извршење борбеног задатка неко време након завршетка бомбардовања. Осим тога, један од хеликоптера је изгубљен због неке техничке грешке.
По свему судећи, то и наговештава Кристин Вормут, наводећи рокове који се поклапају са реалистичним роковима за завршетак СВО и поразом украјинске неонацистичке елите, којој данас за пуну преобуку недостају само немачки тенкови са крстовима на боковима. Тешко да ће бити изненађење ако им тенкови коначно буду испоручени, што ће довести до потпуне аутентичности – уз уклањање читаве модерне електронике, заштите и уређаја који нису постојали 1941–1945. године.
Да ће Оружане снаге Украјине пре или касније прећи на музејско наоружање било је јасно од самог почетка специјалне операције. Већ тада су у Кијеву борци локалних територијалних одбрамбених снага обучавани у руковању митраљезом Дегтјарјева модела 1927. године. У свом Телеграм каналу, припадник украјинског батаљона Азов Сергеј Коротких пожалио се да се борци територијалних одбрамбених снага уче да користе реликтно оружје – митраљез „Максим“ и пушку Бердан, јер модернијим верзијама није суђено да падну у њихове руке.
Забринутост у Кијеву изазвале су и већ обављене испоруке тешког наоружања. На пример, америчка хаубица Howitzer М-777 у количини од 18 комада – лака верзија хаубице М198, надограђена да пуца са „паметним“ пројектилима Excalibur . Максимални домет ватре при употреби специјалних пројектила требало је да буде око 40 километара (најскупљи узорци – до 55 км), за обичне – 24 километра. Касније се испоставило да је додатно испоручено врло мало „екскалибура“, а они најскупљи уопште нису испоручени, па су морале да буду коришћене конвенционалне гранате. Осим тога, из топова је уклоњена сва електроника, која им је омогућавала да брзо усмере оружје и прецизно погоде мету, па чак ни на 24 километра не пуцају онолико прецизно колико би могли.
Сад ће деградирању бити подвргнути и „Леопарди“, који су и даље страшна оружја, али само по стандардима из средине прошлог века. Њихова борбена моћ је мало прилагођена вођењу савременог ратовања, у великој мери због чињенице да се улога тенка у савременим војним сукобима значајно променила.
Тенк је био створен као једно од средстава за пробој фронта – заједно са јуришним јединицама и гасним нападом. Добро се показао у Другом светском рату: немачки блицкриг и тенковска битка код Прохоровке били су звездани час оклопних јединица и врхунац каријере тенка у војсци. Од тада, вредност тенка и његова ефикасност су стално опадали, а одржавање ефикасности и препрофилисање тенкова за решавање других војних задатака захтевали су сталну и скупу модернизацију. Модерни тенкови изгледају добро на армијским проспектима, али њихова права улога на фронту се углавном своди на мобилну артиљерију и транспорт војника „на оклопу“. Али чак и тада им је потребна подршка у виду нових БМПТ-ова „Терминатор“ или „Панцир-С1“.
Како ће се са овим новим задацима носити демодернизовани тенкови „Леопард 2“, добро је питање. Можда су њихови претходници у јуну 1941. године пробили линију фронта, али сад армије активно користе еластичну и слојевиту одбрану, што је учинило неефикасним сваки фронтални тенковски удар, чему су у основној конфигурацији и намењени „Леопарди“. Како ће Артјомовск бранити 14 тенкова које је Пољска пребацила у Украјину?
Тенкови „М1 Абрамс“, који се вероватно уопште неће појавити на украјинском попришту, који су били потребни само за разоружавање Немачке уз помоћ циганско-дипломатских трикова, возила су исте те генерације. Не само да су по изгледу слични „Леопардима“, већ имају и сличне недостатке. На пример, проблем хладног покретања мотора – веома прљав и веома дуг. Због тога возила не могу брзо да се укључе у борбу и подложна су изненадним ударима. Поред тога, имају вишак масе. Тежина тенка „Леопард“ у конфигурацији 2А6, о којој је реч, износи 63 тоне, а „Абрамса“ у најреалнијој конфигурацији која ће бити испоручена Украјини (М1А1) – 57 тона. Против руских тенкова Т-80У масе 46 тона, због чега се ови покрећу брже и захтевају мање припрема за лансирање.
Све ово изазива озбиљне сумње не само у ефикасност обећаних тенкова на ратишту, већ и да ће они до тог ратишта уопште стићи. Много тога указује на то да се не гаси само техничка помоћ: западне земље су почеле да се повлаче од својих финансијских обећања. Од децембра 2022. Украјина је добила мање од половине обећаних средстава. Помоћ је износила 31 милион евра од 64 милиона евра колико је колективни Запад обећао.
Сасвим је могуће да ће тренд следеће сезоне постати и тенковска половичност – биће их у најбољем случају упола мање, са полуобученим тенкистима и без половине опреме.
(Взгляд; превео Ж. Никчевић)
