Стао економски мотор Европе: Штрајк је само почетак, санкције се враћају као бумеранг

У Немачкој су стали авиони, возови, трамваји и трајекти који су у систему јавног саобраћаја, а држава се прави мртва

Јавни саобраћај у Немачкој је данас стао због штрајка два највећа синдиката. Стоје авиони, возови, трамваји, трајекти и бродови. У питању је највећи једнодневни штрајк у последње три деценије, па га медији представљају као мегаштрајк.

Од поноћи су престала са радом два највећа немачка синдиката – Верди и ЕВГ, који окупљају око 2,5 милиона запослених, а који су позвали своје чланове на једнодневни протест у саобраћајном сектору. Прекидом рада погођени су скоро сви аеродроми, међуградски железнички саобраћај и јавни превоз у великим градовима.

Због штрајка је и Ер Србија отказала своје летове до Берлина и Диселдорфа, а поласци до Франкфурта, Штутгарта и Нирнберга су одложени за сутра.

За разлику од Берлина где је штрајк за сада једнодневан, у више од 800 километара ваздушном линијом удаљеном Паризу протести не јењавају недељама.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић за РТ Балкан каже да се економије европских земаља налазе у проблему још од пандемије вируса корона, а да се након увођења санкција Русији створило погрешно уверење на Западу да ће једина жртва тих мера бити Русија. Међутим, санкције се враћају као бумеранг.

„Долазимо у парадоксалну ситуацију у којој се на најдраматичнији начин показује да је немогуће да било која земља може да избегне економску кризу. Немачка и даље има важећи уговор о набавци гаса са Русијом до 2029. године по коме се 1.000 кубних метара гаса продавало за 129 долара, а сви знамо да је амерички гас сада четири пута скупљи“, напомиње Савић појашњавајући колики потрес је задесио европску и светску економију због санкција Русији.

Наш саговорник напомиње да је тешко да немачка економија буде конкурентна на светском тржишту у односу на кинеску и индијску где је цена гаса и нафте упола мања, те да је то само један аспект који је морао да ескалира упркос томе што је зима била релативно блага, па је потрошња енергената била мања.

Други разлог проблема на тржишту је, каже Савић, изузетно висока цена хране, што је последица високе инфлације.

„Званична инфлација у Немачкој је 9,3 одсто, а питање је колика је инфлација по питању цене хране. Немачки радници са правом од немачке државе очекују да, ако ништа друго, повећају плате за онолико за колико је била званична инфлација“, каже Савић.

Немачка држава се прави мртва

Савић напомиње да је Немачка у екстремној ситуацији, јер ни немачки привредници нису у завидном положају. Притиснути економским проблемима не могу да изађу у сусрет захтевима радника, јер би то значило да морају да затворе нека предузећа.

„На моје изненађење, немачка влада се понаша као да се то дешава негде у Лихтенштајну или у Замбији, као да се то не дешава на територији Немачке. И то је можда најопаснија ствар – радници са правом очекују повећање, послодавци нешто могу, а нешто не могу да испуне, а немачка држава се прави мртва, као кад наиђе медвед“, појашњава Савић.

Он оцењује да протести неће проћи тек тако, јер је у питању само врх леденог брега. Ако нека предузећа повећају цену рада и изађу у сусрет радницима, то ће повећати њихове трошкове, а трошкови ће повећати остале цене. „То је основа за убрзавање инфлације“, напомиње Савић.

На питање да ли види излаз из ситуације у реакцији немачке државе, наш саговорник оцењује да се држава налази у проблему, јер је Запад очигледно мислио да ће рат у Украјини трајати краће, да ће притисак на Русију дати резултат, Путин бити смењен, а Запад узети под контролу кризу.

„Ескалација сукоба, економске кризе, инфлације, губитак послова  – све су то промене које се дешавају у целом свету. Праве се неке нове алијансе, неочекиване, попут договора Саудијске Арабије и Ирана. То само говори о тежини ситуације. Заборављају се деценијска, да не кажем вековна непријатељства међу државама, јер свако гледа да из кризе изађе са што мање проблема“, појашњава Савић.

Највећи штрајк у Немачкој у последње три деценије

Новинар и репортер из Берлина Ненад Радичевић каже да су се становници Немачке припремили за данашњи штрајк, јер је раније најављен, те да гужви и колапса данас није било, али их очекује сутра, када сви они који су одложили своје послове крену на путовања.

„Велики су економски губици од овог протеста, јер се велики део робе транспортује железницом, а на губитку су и они који су планирали туристичка путовања“, каже Радичевић за РТ Балкан.

Наш саговорник истиче да се у последњих 30 година не памти штрајк оволиких размера у Немачкој и додаје да Немци нису склони великим штрајковима и политичким протестима, за разлику од Француза.

Од данас до среде одржава се трећа рунда преговора синдиката и послодаваца који су понудили повећање плата од пет одсто у року од две године, као и једнократну помоћ од 2.500 евра бруто, што су синдикати одбили.

Један синдикат тражи 12,6 посто повећање плата, односно да то месечно буде у износу од 650 евра у бруто износу, док други синдикат тражи повећање од 10,5 одсто – око 500 евра бруто већу месечну плату својих запослених.

На питање да ли се међу радницима осећа јединство и одлучност да истрају у захтевима, Радичевић каже да о томе најбоље говори то да се у појединим синдикатима повећава број чланова.

Захтеви синдикалаца су на линији онога што су својевремено послодавци и држава заговарали у претходне две деценије, а то је да не могу да очекују повећање плата због инфлације која је била око 1 одсто. Сада када је инфлација нагло скочила, радници очекују да то испрати и раст зарада.

Велики економски јаз

У сектору саобраћаја постоји велики јаз у примањима оних са најнижим платама и оних који су у управним одборима предузећа. Радичевић напомиње да у оквиру истог предузећа, рецимо железница, у кол центрима људи раде за чак 40 до 50 пута мању плату у односу на оне који су управном одбору.

„Тај јаз се у Немачкој протеклих година повећава. Сада када је инфлација скоро двоцифрена, синдикати истим оружјем покушавају да освоје нешто веће плате за милионе запослених које ова два синдиката представљају. Њихов успех би сигурно утицао и на остале синдикате да се боре за своје запослене“, каже Радичевић.

На питање да ли би, у случају да не дође до договора, држава могла да се умеша, Радичевић каже да преговорима присуствује и немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер која је на почетку преговора рекла како очекује да дође до неких резултата до среде, али да очекује да би синдикати могли да попусте у великим захтевима.

„Не очекује се у овом тренутку да ту држава уђе са додатним субвенцијама, нарочито што је у Немачкој у овом тренутку актуелан спор унутар власти, унутар трочлане коалиције“, каже Радичевић.

Он подсећа да власт у Немачкој не успева да се договори око тога где ће се трошити новац, јер је немачки министар финансија обзнанио да је у план за буџет за следећу годину заборавио да упише 12 милијарди евра, а на то долазе и нова давања за зелену енергију.

„Ово је незгодан тренутак за владу да одреши кесу, јер би она подразумевала нова задуживања“, оцењује Радичевић.

Наш саговорник очекује да ће доћи до договора, те да ће вероватно синдикати попустити у својим захтевима, али ће акценат ставити на услове рада и на запослене са најнижим платама.

„Не мора да значи да ће ови преговори да имају резултат у среду, када ће бити завршени преговори, јер нису у питању јединствени преговори“, каже Радичевић.

Додаје да постоје разговори у различитим браншама са различитим фирмама, па рецимо у железницама очекују наставак преговора тек после Ускрса.

„Резултат синдикалне борбе не мора да буде тако брз“, закључује наш саговорник.

Париз у смећу и пламену

За разлику од Берлина где је штрајк за сада једнодневан, у више од 800 километара ваздушном линијом удаљеном Паризу протести не јењавају недељама.

Разлог колапса у другој по важности чланици Европске уније је такође економски – незадовољство Француза изазвала је пензиона реформа председника Емануела Макрона по којој би старосна граница за одлазак у пензију са 62 године била повећана на 64.

Осим што овакав закон сматрају неправедним, Французи су огорчени што је усвојен без гласања у парламенту, што сматрају угрожавањем демократије.

Протести су почели пре више недеља, када су радници градске чистоће престали да одвозе смеће и чисте улице.

Демонстранти су данас блокирали улаз у чувени музеј Лувр, а организују се и улични маршеви који се често завршавају насилним акцијама паљења смећа, на шта је бурно реагује полиција, па је било и до 300 ухапшених.

Љубодраг Савић напомиње да је Француска у великој мери социјално одговорна држава, те да држава издваја огромна средства да обезбеди бесплатно школовање и лечење.

„Очигледно да њихова економија не може то да испрати, јер не продукује довољно новца да испрати сва та давања. Покушавају да се растерете дела тих обавеза продужавањем радног века што значајно пуни француски буџет. Због тога пропада концепт француске социјалне државе“, каже Савић.

Штрајк се може одразити и на Србију

За сада нема процене економских последица штрајка у Француској. Штрајк је прекинуо и рад једне од највећих рафинерија у Француској Порт Џером, а продужен је до 29. марта, саопштио је синдикат ЦГТ. Реч је о рафинерији која производи око 240.000 барела дневно, пренео је Ројтерс. Због немира и смећа на улицама, своју посету Паризу отказао је британски краљ Чарлс Трећи.

Савић каже да ће штрајкови бити свакодневица у земљама Западне Европе, али је проблем што је Србија у доброј мери повезана са тржиштем у Европској унији, па је право питање како ће се то одразити на нашу земљу.

„Ако не ради немачка компанија, а наша предузећа производе само за ту немачку компанију делове, неће радити ни они. Не прави се овде роба да стоји у магацинима, већ иде директно за уградњу у аутомобиле“, закључује Савић.