А исту врсту односа с њима је неговала и дугогодишња главна тужитељка тог суда Карла дел Понте, открила је, као и случај Теодора Мерона, поверљива преписка америчких дипломата коју је јавном учинио ”Викиликс” Џулијана Асанжа.

И нема много основа за сумњу да је и сада ишта другачије у погледу те релације између брига и приоритета Владе САД и сталног Међународног кривичног трибунала, чије је седиште такође у Хагу а сада би да хапси председника Русије Владимира Путина.

Уосталом, главни тужилац овог Трибунала, Британац Карим Ахмад Кан, био је сарадник споменуте Карле дел Понте у Хашком трибуналу за бившу Југославију. А после се истакао и као главни правни саветник Фатмира Љимаја, једног од вођа терористичке ОВК која је престала да буде терористичка када су Американци с њом успоставили институционалну сарадњу да би извршили агресију на нашу земљу.

Није неважан ни податак да су 9 од 10 највећих финансијера овог суда амерички савезници који су одреда Русији увели санкције, почев од Јапана и Немачке – ваљда због искуства из Токија и Нирнберга после Другог светског рата – а за њима и Француска, наравно Велика Британија, ту су негде и Канада и Аустралија.

Америка је са овог списка финансијера формално одсутна, оправдано, не само зато што Трибуналу није приступила већ је поврх тога, пре незаконите инвазије Ирака који је ничим није угрожавао, пре две деценије превентивно донела и такозвани Закон о инвазији Хага да изричито забрани да се било којем америчком војнику или политичару суди пред међународним трибуналима, уз цитирану претњу употребе силе.

Да би пре три године чак увели и санкције тадашњој главној тужитељки из Гамбије, Фату Бенсуди, и неколицини других званичника када су се дрзнули да најаве истрагу америчких ратних злочина у Авганистану.

Амерички државни тужилац Вилијам Бар тада је оптужио суд да је изложен манипулацијама страних сила ”попут Русије” – забаван случај пројекције – а државни секретар Мајк Помпео читав је несуђени покушај суђења америчким злочинцима назвао ”невероватном акцијом једне неупадљиве политичке институције која се маскира као правно тело”.

Па је, сходно таквим препорукама, санкционисана тужитељка из Гамбије и замењена Британцем који много боље разуме зарад каквих је акција доведен да ту неупадљиву политичку институцију учини много упадљивијом. И допадљивијом за своје финансијере.

С тим у вези, да не преостане било каква забуна у погледу извора финансија и избора судских приоритета, три дана након што је издао налог за хапшење Владимира Путина тужилац Кан је у Лондону од британског министра правде Доминика Раба добио обећање додатне финансијске помоћи од преко четири милиона фунти. Те је спремно најавио наставио антируске истраге.

А није згорег подсетити ни да је тај министар Раб у Хагу у име владе Тонија Блера сарађивао с Карлом дел Понте и Теодором Мероном. Па је и бранио Тонија Блера од захтева Слободана Милошевића да сведочи на његовом суђењу. После је, као што је познато, Тони Блер за своје злочине награђен титулом витеза.

И иначе је то, наравно, један потпуно перверзан свет – тај њихов ”поредак заснован на правилима” – у коме је Владимир Путин крив што је спасавао децу јер је Мадлен Олбрајт невина зато што их је убијала – пола милиона деце у Ираку, сама је о својој одговорности јавно говорила и рекла да јој није жао – па је у складу с тим нормално и што нема председника Америке против кога је покренут кривични поступак због ратова које је покренуо.

Али се зато води кривични поступак против јединог живог председника Америке који није покренуо ни један рат, против Доналда Трампа, који уз то – упозорава бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен – прети и да ”саботира рат” против Русије у Украјини доспе ли поново у Белу кућу.

Да би се спречила таква непожељна перспектива мира уместо рата Трампу се сад прети хапшењем, додуше, под изговором порно звезде Сторми Данијелс којој је Трамп платио да ћути зато што јесте или није имао аферу с њом. Што није кажњиво законом, баш као ни плаћање за ћутање о том шкакљивом питању, али се околност да је уплата извршена у време предизборне кампање, а то није пријављено као Трампов предизборни трошак, сад користи за покретање кривичног поступка уз претњу затворске казне.

Узгред, због много озбиљнијег прекршаја у финансирању кампање, Хилари Клинтон прошле године само је платила новчану казну.

Сам Трамп је чак био убеђен да ће му овог уторка бити стављене лисице на руке, а његове присталице, јавио је ”Њузвик”, биле су приправне за протест у виду ”јуриша на банке” и масовног повлачења новца с рачуна које би и додатно угрозило већ угрожени финансијски систем у САД. Па медији сад јављају да је све одложено до следеће недеље, и тек ћемо да видимо шта ће бити.

”Морамо у потпуности да растуримо читав глобалистички естаблишмент који нас непрестано увлачи у бесконачне ратове (…) и у сукоб с Русијом на основу лажи да Русија представља највећу претњу”, поручује Трамп за то време.

Иначе, окружни тужилац из Њујорка који би да ухапси Трампа, Алвин Брег, изабран је уз подршку Џорџа Сороша. Џорџ Сорош је 2007. одликовао Карлу дел Понте за њене заслуге. Круг је затворен, линије поделе су очигледне.

Ко, и зашто, хоће да ухапси Владимира Путина и Доналда Трампа? Какве последице ове намере могу да изазову? И да ли је и међународна правда спора али достижна, или је само слепа?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар и социолог Слободан Рељић и адвокат Горан Петронијевић.