Он је истакао да ће за то бити потребне године и значајни војни и економски ресурси.
„Тај корак се могао очекивати после догађаја са дроном. САД су анализирале ту ситуацију и на чисто амерички начин су дошле до закључка да логистика пати како би се обављале такве врсте летова без инцидената и последица“, рекао је он.
Према његовим речима, слична логистика подразумева стварање „озбиљних полазних тачака на ободу лука Црног мора, евентуално присуство ваздухопловних јединица и базирање бродова америчке морнарице и других земаља НАТО-а, као и стварање инфраструктуре за обавештајне операције“.
„Идеја је повезана са тим да се обезбеди присуство САД и НАТО земаља у Црном мору, како би се супроставили Русији, руској морнарици и авијацији“, сматра експерт.
Стратегија ће бити усмерена на то како би Кијев преузео контролу над Кримом, сматра Васиљев. Снаге којима располаже Кијев, као и методе које користи, укључујући и провокације према Криму, по оцени Американаца – нису довољне.
Заменик Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је раније изјавио да би могућ напад на Крим значио ескалацију конфликта и позвао украјинске власти да схвате да ће након таквих напада уследити неизбежна казна уз коришћење било ког облика оружја.
„Копнени део Црног мора, који контролише Кијев, није довољан. Очигледно је да НАТО и САД морају за те циљеве, да присуствују и у акваторији“, рекао је он.
Он претпоставља да ће одређена улога у стратегији бити додељена и Грузији, притом, резултат тога би био претња не само за Крим, већ и за обалу Краснодарског краја.
Истакао је да јачање присуства САД и НАТО у Црном мору у будућности означава могућност сукоба руске морнарице и авијације и НАТО-а у том региону.
У случају да Украјина у потпуности изгуби црноморску обалу, САД ће „припремити резервну варијанту“.
„САД покушавају да губитак компензују појачањем у акваторији Црног мора. Ако Украјина изгуби излаз на Црно море, присуство НАТО-а и Америке ће се наставити“, рекао је руски експерт.
Раније је амерички државни секретар Ентони Блинкен објавио да америчка администрација намерава да до јуна направи стратегију за Црно море. САД полазе од чињенице да су три државе на црноморској обали чланице НАТО-а, док је Украјина пријатељска земља за САД.
Крим се вратио у састав Русије у марту 2014. године након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За повратак у састав Русије гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Међутим, према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
