Дечак на вечној стражи: Пре 30 година погинуо је Споменко Гостић – најмлађи херој отаџбинског рата

Споменко Гостић је рођен 1978. године, а као припадник Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године, пре тачно 30 година, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије Републике БиХ.

Пријављује се у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

Сахрањен је на месном гробљу Горњи Улишњак, где почивају његова мајка и бака. То место, као и Споменково село Јовићи, данас се налазе у Федерацији БиХ.

Споменко је светао пример хуманости и несебичности који се жртвовао за друге и да је обавеза друштва да се одужи маленом дечаку, а великом човеку.

Након што је у рату остао сам, Споменко се придружио војсци, где је прво био курир, а касније је развозио храну војницима.

Неколико месеци пре погибије наишао је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији. Коњи су тада страдали, а Споменко је лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, где је и окончао свој млади живот.

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Републике Српске обновили су 2017. године споменик на месном гробљу Горњи Улишњак, а добојски умјетник Дени Божић осликао је мурал са ликом Споменка Гостића у Улици војводе Степе у Добоју.

Спомен-кип Споменка Гостића налази се у порти Манастира Светог Николе у Петрову.