Бахмут угрожава украјинске стратешке планове

Али артиљерија је постала одлучујуће оружје рата у Украјини, укључујући хаубице и минобацаче. Обе стране располажу моћним противваздухопловним системима, тако да се борбе углавном воде на земљи. Како одмиче једногодишњи рат, главни фактор који одређује која ће страна истрајати јесте питање ко располаже са довољно муниције и војника.

Процењује се да је више од двеста хиљада Руса рањено или погинуло од када је почео рат (ове бројке су непроверене и треба их третирати као ратну пропаганду; прим. НС). Украјинске жртве су преко сто хиљада. Русија може да мобилише додатне трупе из цивилног становништва, које је око три пута бројније од украјинског, али обе стране се суочавају са несташицом муниције. Руске формације испаљују више муниције од украјинских.

„Катастрофрална несташица”

„Потребне су нам мине за минобацаче“, рекао је ових дана украјински борац који се бори код Бахмута. Он наводи да његов батаљон није добио попуну залиха. Заповедник украјинског тенка, чији тенк Т-80 учествује у одбрани града, каже да им је једва претекла нека тенковска муниција.

Други командант у бригади која је кључна у одржавању положаја у Бахмуту објавио је на Фејсбуку у уторак да „је несташица граната катастрофална“. Он описује ситуацију у којој је његова јединица онеспособила напредни руски тенк Т-90 али јој је било забрањено да га у потпуности уништи артиљеријском ватром јер је то „исувише скупо“.

Пентагон процењује да Украјина испаљује неколико хиљада артиљеријских граната дневно дуж фронта који се протеже на око деветсто километара, на којем се налази и Бахмут, град који су готово у потпуности опколиле руске снаге. Московске снаге контролишу отприлике половину града и допиру до линија снабдевања које су Украјинцима неопходне да би бранили остатак града.

Сједињене Државе се надају да ће производити 90.000 артиљеријских граната месечно, али за достизање овог нивоа производње по свој прилици ће бити потребне две године. Европска унија прикупља ресурсе да би произвела и купила око милион граната. За ово ће, такође, бити потребно време. Поред тога, тајна британска оперативна јединица предводи акцију потраге и куповине совјетске муниције, коју превасходно користи Украјина, широм света.

Украјина располаже са отприлике 350 хаубица које су испоручиле западне земље, али, упркос борбеним губицима и кваровима, поседује знатно више артиљеријских оруђа из совјетског времена.

Тежак задатак

„Морамо им пружити већу подршку, морамо обезбедити више оружја“, рекао је у интервјуу у среду заменик литванског министра спољних послова Егидијус Меилунас. Он је изразио сумњичавост у вези са ефикасношћу застарелог совјетског наоружања: „Најбоље решење било би наћи начине како би се повећала производња у државама чланицама НАТО“.

Ово није лако, чак и за неке од најнапреднијих армија на свету. САД и њихови савезници нису складиштили наоружање очекујући снабдевање артиљеријског рата. Стотине нових тенкова и оклопних возила које се шаљу у Украјину сигурно ће допринети њиховом напредовању на бојном пољу, али без довољно артиљеријске подршке, ефекат ће бити ограничен.

За сада, Бајденова администрација остаје уверена да Бахмут неће толико истрошити залихе артиљеријске муниције и ослабити трупе да би пролећна контраофанзива била осуђена на пропаст. Али што дуже битка буде трајала, већа је шанса да се ово догоди.

„Украјинци трпе губитке. Не желимо да потценимо ту чињеницу“, рекао је у уторак Џон Ф. Кирби, портпарол Савета за националну безбедност Беле куће, па додао: „Али они не трпе онолике губитке колике трпе Руси“.

С оне стране бројки

Међутим сами бројеви не преносе довољно добро причу о Бахмуту, месту једне од најкрвавијих битака у овом рату. Паравојна група Вагнер, која има подршку Кремља, ангажује јединице формиране од некадашњих робијаша да би пробили украјинске одбрамбене линије. Ово значи да искусне борбене трупе Украјине гину бранећи град против слабије обучених руских пешадинаца.

Бахмут је мали град, али обезбеђује приступ путевима који се пружају даље на исток и такође је постао симболични важан за обе стране. „Нема дела Украјине за који неко може да каже да би могао бити напуштен“, рекао је овога месеца украјински председник Владимир Зеленски. Његова канцеларија објавила је план ове недеље да додатно ојача одбрану града.

Бајденова администрација није утврдила никаква временска ограничења у вези са битком, наводећи да само Украјина може да донесе одлуку од томе да ли ће се повући или ће наставити да се бори.

Камиј Гран (Camille Grand), француски одбрамбени експерт из Европског савета за спољне послове, који је до прошле јесени био на месту помоћника генералног секретара НАТО за одбрамбена улагања, рекао је да је било и политички важно и војно нужно да Украјина покаже да ће бранити своју територију. Али, наводи, „они морају да покажу да је то вредно [жртве]“.

То не значи да нема тактичних разлога за наставак продужене жестоке одбране Бахмута, наводи. Она би могла да исцрпи руске ресурсе и да онемогући њихове трупе да даље напредују на запад, где је замислива могућност још једног продора у корист Москве.

„То би била логика проливања толико крви и потрошње толико муниције у Бахмуту“, наводи господин Гран. „Алтернативно разумевање било би да су се увукли у ситуацију која се, дугорочно гледано, развија у руску корист и сада је тешко да се отуда извуку“.

Он додаје: „Да ли је исправно оценити да Украјинци тање своје резерве, доводећи у питање могућност дејствовања артиљеријским баражима који би били потребни за почетак офанзиве против утврђених руских положаја другде?“

„То је сада велико питање“.

 

Аутори: Томас Гибонс Неф, Лара Џејкс и Ерик Шмит

 

Насловна фотографија: Tyler Hicks/The New York Times

 

Извор The New York Times

 

Превео Милош М. Милојевић