Није „међусобно признање“ него „нормализација“: Нова америчка подвала да Србија одустане од Косова

Ескобар је посетом Београду заокружио амерички и западни поглед на косовско питање. Оно се своди на условљавање Србије да ће моћи да добије и осигура мир само ако поступа по очекивањима и интересима евроатлантске заједнице.

Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментарише иступ специјалног америчког изасланика за Западни Балкан Габријела Ескобара пред новинарима, а дан након сусрета са председником Србије Александром Вучићем.

Заузимање стартних позиција

Према Јовановићевим речима, сада су све стране које су укључене у преговоре, заузеле стартне позиције.

„Америка ју је, преко Ескобара заузела, Лајчак је то учинио у име ЕУ, Курти се наводно прилагођава очекивањима и интересима Запада, што је питање и што ћемо видети, а Србији се нуде неке шаргарепе које би требало да буду довољне да прихвати онај непријатнији део. Не каже се „међусобно признање“ него „пуна нормализација“. И није јасно јесу ли „међусобно признање“ и „пуна нормализација синоними“ или постоји нека разлика, или је прво улазница за оно друго, које треба да следи. То су нејасноће које би требало да се рашчисте у Охриду и у разним другим билатералним контактима“, објашњава Јовановић.

Што се ЗСО тиче, не тражи се да се оснује онако како је договорено Бриселским споразумом, него да се о њој разговара у светлу других сличних примера у Европи. Другим речима, да се њена суштина разводни и учини прихватљивијом за албанску страну, додаје он.

Нејасноће око ЗСО

Добро је што се ЗСО поставља скоро као претходно питање, наводи Јовановић.

„Али није сасвим јасно зашто би то требало да се поново доводи у везу са другим сличним случајевима широм Европе, као да би оно што је договорено пре десет година требало да се отвори за неке нове сугестије. Да ли би то била ревизија договореног, не знам. У сваком случају, тај део је нејасан и вероватно ће се то рашчистити у Охриду“, мисли Јовановић.

Превођење Србије у евроатлантску заједницу

Афирмативни прилаз охридском састанку, који Ескобар манифестује, заснива се на очекивању да ће за Србију осигурање мира, а са тиме и благодети које из тога произилазе, нарочито убрзано кретање ка ЕУ, да буде довољна компензација за уступке који се од Србије очекују. А уступак је да Србија као дефинитивну прихвати чињеницу о независности своје јужне покрајине.

„То је нешто што је Запад касационо пресудио када је признао Косово и затражио то од других земаља. Сада запад има геополитички интерес да затвори све пукотине на Балкану тиме што би убрзаним политичким ходом цео Западни Балкан превео у такозвану евроатлантску заједницу“, сматра Јовановић.

Логично је што Ескобар помиње ЕУ, јер су све земље Западног Балкана аплицирале за чланство у Унији. Међутим, помињање атлантског значи да иза тога треба очекивати и приступање Србије НАТО-у, додаје наш саговорник. О томе нема експлицитних речи, али се стално везује за приступање Европској унији и очекивано је да западне силе на томе инсистирају као на даљем процесу.
Према Јовановићевом мишљењу, у замену за контролу над Балканом, Запад нуди компензацију која то у ствари није јер улазак у ЕУ без КиМ значило би да ЕУ није отворена за све нове државе под истим условима. Од Србије би се направио изузетак јер она не би постала чланица ЕУ са својом целокупном територијом.

Оно што америчке дипломате пренебрегавају је чињеница да су Србија и Црна Гора 2001. поново примљене у УН у својим „авнојевским“ границама, у складу са одлукама међународних мировних конференција на којима је ликвидирана бивша држава. Сада се испоставља да Запад, који је гласао за такав пријем, оспорава Србији суверенитет у републичким границама када је позива да уђе у ЕУ, закључује Јовановић.

Ескобар је, подсећамо, изјавио да је сврха његове посете да ради са политичким вођама у региону, да потраже начине на које се може унапредити и кренути даље са европским предлогом о нормализацији. Према његовим речима, ЗСО ће бити основана, а по ком моделу је друго питање. Нагласио је да је европски предлог за нормализацију односа Београда и Приштине, споразум о нормализацији односа, а не о међусобном признању.

„Што се тиче тога да ли би споразум омогућио Косову да буде део међународних структура, тај споразум омогућује већу интеграцију и Косова и Србије у свим међународном односима. Тако да, ако говоримо куда се Косово крец́е ка интеграцијама у међународне структуре, ми дефинитивно желимо да буду близу, повезани са свим европским структурама. Желели бисмо да видимо Косово у процесу европских интеграција, јер би то донело корист свим људима у региону“, истакао је Ескобар. Такође, амерички дипломата, како је рекао, не очекује да ће Београд и Приштина у Охриду потписати неки документ.