М. К. Бадракумар: Бајденов украјински раскорак

У уторак је Њујорк тајмс известио да је „проукрајинска група“ извела саботажу гасовода Северни ток у Балтичком мору 27. септембра 2022. године.

Постоји суштинска разлика између извештаја Вашингтон поста од 18. јуна 1972. године који је написао Алфред Луис, где се обзнањује провала у Вотергејт, и сензационалистичких тврдњи изнетих у Њујорк тајмсу у уторак – које преноси Си-Ен-Ен – да „обавештајни подаци указују да је проукрајинска група“ извела саботаже на гасоводу Северни ток.

Вашингтон пост је извештавао о Вотергејту неколико месеци после тријумфалне изборне победе Ричарда Никсона којом је добио други председнички мандат, док су тврдње у Тајмсу изнете пре него што је Џозеф Бајден саопштио да ли ће се кандидовати на изборима у новембру 2024. године.

Заједничко би им, међутим, могло бити то што је Луисов извештај имао наставак дан касније, који су написали Постови извештачи Боб Вудвард и Карл Бернштајн, те Тајмсови извештачи прижељкују да ће се и њихова прича даље развијати, додуше са супротно усмереним наумом.

У афери Вотергејт, озвучивање је принудило Никсона да на крају поднесе оставку, а велико је питање да ли ће саботажа Северног тока један и два тешко нашкодити Бајденовом председничком мандату?

Ово је тек почетак. Али одјеци Тајмсових трврдњи већ се осећају у Европи – Украјини и Немачкој – иако је извештај тако пажљиво формулисан да се украјински лидери држе изван пажње.

Но, суштина извештаја је у уздржаности и наводима да Тајмсов извештај није написан са великим степен поузданости и да очигледно није у питању доминантно гледиште америчке обавештајне заједнице, као и да Бајденова администрација још увек није идентификовала кривца за напад – укратко речено, ово није последња реч о овој теми!

Подругљиви тон Кремља

То је добро промишљено – са крајичком ока, можда, усмереним према Симору Хершу. У међувремену, Украјина је недвосмислено негирала учешће док немачки медијски извештаји наглашавају како не постоји доказ да су украјинске власти наредиле напад или да су у њега биле умешане. Очигледно, Кијев и Берлин (као и Вашингтон) поручују да се ратни бизнис мора наставити као и раније. И ниједна од страна није у прилици да узврати контранападом.

У Москви се очигледно према овим наводима односе подругљиво. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је за РИА Новости: „Јасно, виновници терористичког напада хоће да преусмере пажњу. Очигледно, ово је координисано засипање јавности медијским садржајем.“

Уистину, када су га питали о Тајмсовом извештају, веома набеђени координатор за стратешку комуникацију америчког Савета за националну безбедност Џон Кирби преусмерио је питање према европским истражним властима и изузео је себе речима да „неће износити ништа пре тог истражног рада“. Кирби игра на сигурно.

Стога, како би Лењин записао: „Ко од овога може да се окористи?“ Будимо сигурни, ово што се дешава је цурење информација са високог положаја у Тајмсу од стране америчких обавештајних кругова, што се не може јасно приписати било коме, али вероватно служи као пробни балон да се види колико далеко може да иде, посебно у Европи, или се просто ради о ономе што је Песков назвао – „очигледна дезинформациона кампања координисана у медијима“.

У сваком случају, неко високо позициониран у Бајденовој администрацији игра са великим улозима. Ово се дешава у тренутку када је Симор Херш означио само Бајдена као онога ко је наредио уништење Северног тока – што је чин међународног тероризма  – и наравно, Бајден би тек требало да обзнани своју кандидатуру на изборима 2024. године.

Како ствари стоје, кандидат Бајден неће желети да скандал око Северног тока буде још један камен око његовог врата. Суштина је у томе да, уколико буде хтео реизбор, што по свој прилици и намерава, Бајден може бити сигуран да ће скандалозне украјинске приче у вези њега и његовог сина Хајтера Бајдена, које потичу још из времена када је био на положају потпредседника, поново заузети средишње место на политичкој позорници.

Крузов нишан

Питања која је амерички сенатор Том Круз постављао америчком амбасадору у Естонији сенатору Џорџу Кенту током саслушања уочи његовог наименовања у Талину у децембру упућују да републиканци имају на располагању доста података о активности Хантера Бајдена у Украјини и да само чекају прави тренутак за наношење ударца.

Кент, каријерни дипломата и некадашњи заменик помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања са три боравка у Кијеву – други пут у својству заменика шефа мисије од 2015. до 2018. године и трећи пут као отправник послова 2021. током Бајденовог председничког мандата – нашао се на Крузовом нишану.

Прошле недеље, сенатор Круз вратио се овој теми. Овога пута, устремио се на државног тужиоца Мерика Гарланда оптужујући Министарство правде да отуда обилато цуре информације у смишљеном настојању да се заштити Бајденова репутација.

Замисливо је да Тајмсов извештај, према којем „проукрајинска група“ можда стоји иза напада на Северни ток, може бити сагледан као прикривена претња онима на позицији моћи у Кијеву да разумеју шта им је чинити када дође час одлуке.

За сада, Зеленски вешто игра. Ако је начин на који је скинута са дневног реда смена украјинског министра одбране и блиског сарадника украјинског председника Алексеја Резникова икакав показатељ, Бајден узмиче пред Зеленским.

Западни медији су опсежно извештавали о чистки која се одиграва у Кијеву али када је траг водио ка Резникову а Зеленски се укопао, амерички инспектори послати из Вашингтона да истраже корупциони скандал у министарству одбране једноставно су нестали.

Хтео не хтео Бајден мора да остане на власти и после 2024. године или његов положај постаје изузетно рањив. Стога је Бајдену очајнички потребан други мандат. Он не може бити спокојан чак и уколико би неки други демократски кандидат победио 2024. године. Уколико би далеко било републиканци добили председнички положај, Бајден и чланови његове породице биће доведени у ћорсокак.

Бајденов цугцванг

Но постоји и наличје целе ствари. Бајденова кандидатура сместиће Северни ток, Хантера Бајдена, Украјински рат и све што је са тиме повезано под рефлекторе предизборне кампање. Да ли је вредно толиког ризика?

Кад се ради о Бајдену, он је у хваћен у цугцвангу (позиција у шаху у којој сваки потез који играч може да одигра погоршава његову позицију; прим. прев). Мора да повуче потез, али сви потези који су му доступни су толико лоши да би могао изгубити игру. А у шаху нема пропуштања потеза.

Саботажа Северног тока представља део „украјинског питања“. Ко год је уништио гасоводе учинио је то са наумом да елиминише сваки преостали изглед за ревитализовање постхладноратовског руско-немачког савезништва у Европи изграђеног око енергетске сарадње и међузависности између две земље.

Бајденов тим је у пукој наивности мислио да ће саботаже Северног тока бити мајсторски геополитички потез који ће понизити Немачку и од ње направити вазалну државу, уништити све мостове који повезују Русију са Европом, и консолидовати америчко трансатлантско вођство. занети сопственом охолошћу, занемарили су да је то кукавичко злочиначко недело.

Још је сложеније што је рат у Украјини проистекао из Бајденове одлуке да уништи Северни ток (која је, према Хершу, донета још у септембру 2021). Данас, Бајден не може лако да оконча рат а такође преза и од Зеленског (који зна исувише од кијевским лудоријама Хантера Бајдена).

Да ли ће Бајденова администрација успети у заташкавању скандала Северни ток? Херш ће се сигурно изнова позабавити овом темом. Бајден сада не може да се одмакне од почињеног злодела. Јер тај злочин неће застарети.

Бајденова једина опција могло би да буде објављивање како ће учествовати на изборима 2024. зато што је спровођење политичког програма Изградимо изнова боље (Build Back Better Framework) још увек у току.

 

Превео Милош М. Милојевић/Нови Стандард