Очекивани заокрет Турске – „Сухоји“ уместо Ф-16

© Sputnik / Алексей Витвицкий

Најаву Анкаре да може одустати од куповине америчких ловаца Ф-16 и купити од Русије или неке друге земље друге борбене авионе руски војни експерти виде као „очекивани заокрет Турске“ у стицању пуне независности и одбрани својих националних интереса, али и као „чисто трговање“.
„Aко Турска жели да купи авионе исте класе као Ф-15 или Ф-16, онда може сасвим лако да их купи од Русије, или од Француске, чак и од Индије, ако желе да им продају, у шта сумњам. Тржиште постоји. То нису авиони пете, већ четврте генерације. Морам рећи да ловци Ф-15 и Ф-16 нису нови авиони, тако да је избор прилично велики. Рекао бих такође да су наши Су-35 и Миг-35 далеко бољи од Ф-15 и Ф-16 и то је већ доказано.
Друга ствар је што се овде појављује једно ‘али’. Са политичке тачке гледишта, не гледам на овај демарш Турске као на реалан. Највероватније се овде ради о трговању, а познато је да на Истоку веома вешто тргују“, оцењује руски експерт Алексеј Подберјозкин.
Један од разлога зашто Турска тражи замену за ловце Ф-16 могао би да буде национална катастрофа повезана са последицама земљотреса. Земљотрес је поприлично опустошио буџет земље, а куповина Ф-16 је изузетно скупо задовољство.
Ту тезу је потврдио и Чагри Ерхан, члан Председничког савета за безбедност и спољну политику Турске, који је рекао да ће Анкара након земљотреса одбити захтев за Ф-16, јер је његова цена 20 милијарди долара.
Ерхан је уверен да је турска влада направила грешку тражећи борбене авионе од Вашингтона, уз образложење да је овај модел авиона већ застарео и неконкурентан у односу на друге, те да сада постоје и друге опције, попут кинеске летелице која је продата Пакистану, руских авиона, као и ловца „Јурофајтер“, насталог у коперацији Уједињеног Краљевства, Немачке, Шпаније и Италије.

Руски „Мигови“ и „Сухоји“ уместо америчких Ф-16

Осим тога, према Ерхановим речима, Конгрес под „неким изговором“ и даље одбија да одобри продају, док медији објашњавају да Вашингтон одуговлачи са одобравањем тог уговора јер покушава да изврши притисак на Турску по питању чланства Шведске и Финске у НАТО. Лист „Хуријет“ је писао да ће продаја Ф-16 зависити од одобрења турских власти да Шведска и Финска уђу у НАТО.
Анкара је поставила низ захтева Хелсинкију и Стокхолму, међу којима је и проглашавање курдских организација терористичким и изручење оних које Турска сматра злочинцима, а те земље не журе да испуне ове услове.

„У одређеној мери се тргује, с обзиром да Турци заузимају посебну позицију у оквиру НАТО држава, укључујући и по питању приступања Шведске и Финске у НАТО, а осим тога прилично су увређени и због тога што већ предуго чекају на свој улазак у ЕУ“, каже Подберјозкин.
Ердоган је бескомпомисан човек, каже Подберјозкин, додајући да је имао прилику да са њим разговара.

„Он је човек који је потекао из радничког кварта и задржао је ту чврстину. И Путин је признао да је са њим веома тешко преговарати, мада кажу да испуњава своје обавезе. Тако да ће он трговати, па би од Американаца и могао да добије попуст, али не треба заборавити и да Русија има знатно јефтиније тенкове и авионе, а то је веома важан фактор. Ипак, када се купује таква техника, онда цена није пресудна. Међутим, овде имамо другу важну ствар, а то је да су Ф-15 и Ф-16 стари 30-40 година, па чак и са њиховом модернизацијом и свим осталим, то није техника којој ће Турци тежити. Мислим да ће тражити друге авионе, друге опције или ће тражити велики попуст за те америчке авионе. Не искључујем да и са нама могу да тргују око Миг-35 и Су-35“, сматра Подберјозкин.

Ердоган одолева америчким притисцима

Анкара је октобра 2021. године изјавила да жели да купи авионе Ф-16. То се десило након што је Турска искључена из америчког програма за производњу ловаца пете генерације Ф-35, јер је купила од Русије ракетне системе С-400.

Америка je због тога дуго уцењивала Турску, која је потрошила скоро 1,4 милијарде долара свог новца на програм за производњу Ф-35. По свему судећи, сада је на помолу и нова криза у односима два НАТО савезника, Турске и САД, с обзиром да Анкара тражи од САД да им врати 1,4 милијарде долара уплаћених за авионе Ф-35, док Американци пак желе да им Анкара уплати још новца, јер је производња ове летелице, после суспензије Турске, поскупела за око 500 милиона долара. Уз то, Америка је на корак од одобравања испоруке Ф-35 Грчкој, са којом је Турска „на ратној нози“.

У компликовану ситуацију око испоруке ратних авиона Анкари умешао се и конгресмен Мајк Мекол, који је Турској предложио да своје системе С-400 испоручи Украјини, а да заузврат добије амерички систем „Патриот“, по матрици како је то са С-300 учинила Словачка, док је администрација Џозефа Бајдена била нешто конкретнија, па је Турској понудила 40 нових авиона Ф-16 и модернизацију још 80 летелица у замену за слободан пролаз Шведске и Финске у НАТО.

И када се чинило да је Анкара пристала на овакву понуду, прокурдски активисти су у Стикхолму запалили примерак Курана, што је изазвало гневну реакцију турских власти и на неодређено време одложило пријем Шведске у Алијансу.
Иако Ердоган важи за тврдог преговарача и иако се чини да у свакој ситуацији има неког џокера у рукаву, има мишљења да се поново може наћи под притиском САД и то уочи председничких избора у Турској, заказаних за 14. мај. Турска опозиција успела је да изабере заједничког кандидата за изборе, па би се могло догодити Вашингтон или Лондон подрже његовог противкандидата ако Ердоган направи неки погрешан корак који није по вољи САД.

„Американци су крајње незадовољни Ердоганом, и не само Американци. Зато ће, наравно настојати да прогурају свог кандидата, организују демократске изборе и тако даље. Међутим, авиони свакако нису тај проблем који треба решавати одмах и сада и на ту одлуку се може сачекати… Ердоган је човек чврстог карактера и он је већ много пута до сад прошао кроз такве ситуације – био је у затвору и тукао се, а прегурао је чак и покушај државног удара. Дакле, то није човек кога је лако сломити и не можете га уплашити изборима. Какве год тешкоће да постоје, то не отежава његову позицију. Код њега ми се свиђа то што ће он увек доследно остваривати свој циљ, иако та позиција, нажалост, неодговара увек нашим (руским) интересима“, оценио је Подберјозкин.

 

Експерт закључује да на светском тржишту постоји доста добрих борбених авиона које би Турска могла да размотри, али истиче да су по цени и квалитету руски авиони најбоља опција.

sputnikportal.rs, Оливера Икодиновић
?>