Зоран Миливојевић: Уласком Косова Србија испада из чланства у УН
фото: З. Шапоњић
Од оног тренутка када би тзв. Косово постало чланица УН у својим границама, Србија у њеним границама не постоји де факто и де јуре, истиче каријерни дипломата
Притисци ће се и даље повећавати зато што је пред Србију европским планом стављен захтев да ћути, тј. да се не противи уласку тзв. Косова у Уједињене нације. Председник Србије Александар Вучић је рекао да може да се разговара о елементима предлога овог плана, али да за Београд није прихватљив улазак тзв. Косова у УН, што је у више наврата и поновио. Последњи пут је то било само дан након бриселског састанка с премијером привремених институција у Приштини Албином Куртијем. Вучић је гостујући на РТС-у, где је пренео детаље разговора које је имао, подвукао да „док је он председник, неће потписати ни формално, ни неформално признање Косова, ни чланство у УН”. Председник је истакао да ће овај план из Брисела бити оквир преговарачког процеса. „Мени је речено да нема преговарања о томе. Понављам пети пут, нећу да учествујем у имплементацији неких ствари. Ево десети пут да поновим. Рекао сам и Макрону, и Шолцу, и Лајчаку. Док сам председник, нећу потписати ни формално, ни неформално признање Косова, ни чланство у УН”, рекао је Вучић.
Подсетимо, у европском предлогу за нормализацију односа Београда и Приштине, у члану четири, а који је објављен на сајту Европске службе за спољне послове, стоји да „стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији”. А упитан какве су шансе да се европски предлог промени, Вучић је одговорио „никакве”. Објаснио је да се мапа пута тиче тога да се договоримо шта ће бити имплементирано, али да он „неће да имплементира пријем у УН”. Ми, казао је, правимо имплементациони план, зато ће долазити Лајчак у Приштину. „Спремни смо да преговарамо о имплементационом плану, а ово нећу да потпишем”, поручио је. На ове изјаве реаговао је премијер привремених институција у Приштини Албин Курти. Без обзира на то што европски предлог о нормализацији односа није потписан, Курти је устврдио да га председник Србије крши управо у члану четири.
Почетком фебруара, на седници Народне скупштине, на којој је усвојен извештај Канцеларије за КиМ, Вучић је оценио као бесмислице наводе појединих опозиционих странака да он не сме експлицитно да каже да није за Косово у УН. „Да поновим, јер неким људима не вреди говорити толико пута: нисам за Косово у УН и никада нећу признати независно Косово и никада нећу урадити ништа у њихову корист. Где је крај тих лажи”, рекао је Вучић.
А како за „Политику” објашњава каријерни дипломата Зоран Миливојевић, европски план овако како је срочен иде у сусрет де факто признању. „Због тога ми имамо резерве које имамо. Он би требало да створи услове да се процес према признању, према оном правно обавезујућем споразуму, настави”, указује Миливојевић. Наглашава и да се поново обнавља прича о верификацији косовске државности. И то пре свега на овом нивоу, који је под западном контролом, а то су ових пет држава чланица ЕУ и четири чланице НАТО-а и да се процес даље настави.
Ако се узме у обзир тренд отпризнавања једнострано проглашене косовске независности и све ово поменуто, јасно је да пројекат „Косово” није успео. Стога се треба очекивати да притисци на Србију иду у правцу потврђивања и признавања косовске државности. „Крајњи циљ су УН, наравно, пуна потврда косовске државности и пролаз тзв. Косова као државе, пре свега у функцији ширења НАТО-а, не толико ЕУ, колико НАТО и потпуно заокружење овог простора, нове границе на Балкану и завршетак процеса који је почео НАТО агресијом. То је у основи целе стратегије”, наводи саговорник нашег листа и додаје да је реч о промени тактике. У околностима украјинске кризе, рата, поделе света, глобалних проблема Запада и немогућности Запада да и даље доминира светом, извесно је да ће на Србију бити вршени жестоки притисци да прихвати улазак Приштине у УН.
Миливојевић објашњава да је порасла цена и региона, посебно у српском региону, и да све зависи од Србије. „Процена је да се с решавањем косовског питања на линији западних интереса, решава и утицај Русије на овим просторима и због тога је у првом плану Косово, а не санкције”, истиче саговорник нашег листа. Србија ни под којим условима не сме да допусти улазак Приштине у УН зато што би то значило одрицање од сопствене државности. Србија је у међународно признатим границама, које подразумевају КиМ у њеном саставу, чланица Уједињених нација. „То је оно што гарантује Резолуција 1244, која подразумева КиМ у њеном саставу. Оног тренутка када би тзв. Косово постало чланица УН у својим границама, онда истог тренутка Србија у њеним границама не постоји де факто и де јуре. Онда би Србија била чланица УН у новим границама – без КиМ. То је озбиљна ствар”, упозорава Миливојевић и подвлачи да наша држава не би више постојала од тог тренутка. Истиче и да ако бисмо то дозволили сада, не само што бисмо довели у питање нашу државу, ову коју званично имамо, већ бисмо морали одмах да укинемо Устав и све скупа, као и да се верификујемо као нова држава у УН, без „државе Косова”.
Миливојевић у том контексту подвлачи да постоје три елемента, односно правни, фактички и политички. У правном смислу, ако би Србија прихватила да Приштина добије столицу у УН, онда би прихватила да је то случај „sui generis”, и да нико не може да се позива на то, почевши од Руса па надаље. „То је потврда њихове тезе о случају ’sui generis’ са свим последицама везаним за међународно право”, наводи наш саговорник. У политичким смислу, истиче, то ја амнестија Запада за 1999. годину. А у фактичком смислу је то одрицање од државе Србије у границама у којима је призната као чланица УН, подвлачи Миливојевић и додаје да се због тога ради на отпризнавању. Како истиче, пристанком на улазак КиМ у УН, Србија се не би одрекла јужне покрајине само у некаквом историјско-психолошком, што би неки рекли „митолошком” смислу, него би се и фактички одрекла своје државе.
Добили смо ветар у леђа с реафирмацијом међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета у случају Украјине, подвлачи наш саговорник. „Сада се свет поделио и његове три четвртине су на нашој страни када је реч о томе. Ових 28 земаља, које су промениле став и отпризнале Косово, промениле су га управо због тога. Разумели су да то и неком другом сутра може да се деси, да се доведе у питање суверенитет и територијални интегритет, као што га је Русија довела у питање у случају Украјине. Примењен је исти метод: оспоравање међународног права употребом силе, то је Русија урадила, али то је и нама урадио НАТО”, закључује наш саговорник.
Скраћивање и опрема: Стање ствари
