Долетео из Јекатеринбурга у Санкт Петербург. Питер тешко погођен антируским санкцијама. После европске забране снабдевања тоалет шољама, аеродромска купатила су само рупе у поду. Па чак и у авиону!
Људи су сви у недоумици, запиткују једни друге кад ће Путин отићи. Једна жена је отпила гутљај „шеневмерла”. И заплакала. И сви су заплакали. А стјуардеса каже: „Ово се више трпети не може!“ – и износи тоалет шољу на надувавање у бојама украјинске заставе.
Командир летелице је преко разгласа обећао да ћемо током лета бити послужени лепињом од кртице и неком симулацијом гулаша. Али само они који гласају за Јединствену Русију, уз обавезно фотографисање. Сви су гласали, јели и плакали.
Полетање и слетање били су посебно незгодни, веома је тешко окретати педале. Исцрпљујуће.
Петербург је веома богат град. У скоро сваком дворишту постоји неки комад асфалта из Украјине. У близини најбољих кућа налази се чак и улична светиљка.
На првом спрату нашег хотела стоји чајник. Прави! Истина, без подметача. Али подметач је следећем блоку. Увече ћемо пити топли чај од јелових шишарки. Стојећи у реду.
А какве грађевине, каква архитектура! Грациозна штукатура, чађави зидови, равномерни дим шашљика на главном улазу, пуцкетање паркета са роштиља. Неописива атмосфера.
Људи кажу да неко у суседној кући има прави европски тоалет, али ја нисам веровао, мене не можеш преварити. Па санкције су. Нереално.
И још исконска природа, куд ћеш без ње. Кочијаш је бичем умлатио два јежа. За њим су весело потрчали сви који су се возили у фијакеру. Добри јежеви, по два килограма сваки. Увече ће бити гозба.
Диван дан. А сутра – правац Москва. Сигуран сам да је и тамо занимљиво.
(vk.com/kirillbz; превео Ж. Никчевић)