Како Павловић каже, предлог оквирног споразума, поред одредби које се стварно тичу статуса КиМ, а који садржи девет одредби успостављања косовске државности, бриселска бирократија покушала је да „углави“ и одредбу која се односи на правни основ за санкционисање Србије зато што не уводи санкције Русији.
Подмукли план да се Србија казни
Члан пет предлога оквирног споразума често је цитиран зато што се у њему помиње да „ниједна страна неће блокирати, нити подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њиховом путу ка ЕУ на основу сопствених заслуга“, каже Павловић. У другој реченици овог члана наводи се да стране ће поштовати вредности наведене у члановима 2. и 21. Уговора о Европској унији. И ту се, према Павловићевим речима, налази зачкољица.
„Члан 21. Уговора о ЕУ је усаглашена спољна политика. Какве везе има усаглашена спољна политика са односима Београда и Приштине? Никакве. Они су убацили члан 21. зато што се неко у Бриселу сетио да политички можда и желе да кажњавају Србију зато што не уводи санкције Русији, али за то нема никаквог правног основа јер смо ми дужни да усагласимо спољну политику тек уласком у ЕУ“, објашњава Павловић.
Уколико би Србија потписала овакву одредбу, без обзира што је она „углављена“ у уговор између Београда и Приштине, она би сама успоставила своју обавезу да поштује „вредности“, односно усаглашавање спољне политике са Бриселом. На тај начин, неувођење санкција Русији било би кршење преузетих уговорних обавеза и правни основ за будуће санкције Србији, додаје он.
„Тако да је овај предлог уговора не само потпуно неприхватљив у погледу успостављања државности тзв. Косова, него је он и беспризоран зато што на мала врата покушава да отежа сва друга питања, која нису директно везана за косовско питање. Дакле, врло је подмукло припремљен овај предлог уговора“, констатује Павловић.
Трик Запада: уместо столице у УН-у…
Зато је, како наш саговорник каже, одлично што Србија није пристала да потпише било шта у Бриселу. Нарочито је важно да је српски председник Александар Вучић, током интервјуа на јавном сервису, проширио непристајање Србије, не само на столицу тзв. Косову у УН, него на било који облик признања, директан или индиректан, те лажне државе, додаје наш саговорник.
„То је изузетно важно, јер то искључује могућност да је ишта у овом предлогу уговора прихватљиво и смирује стање унутар Србије, где су се развиле сумње да ли се разуме да је трик Запада да више не користи столицу у УН-у, а да подмеће све друго и да је то „све друго“ суштински идентично столици у УН-у. Сад знамо да врх државе врло добро разуме да је ово замка на коју ни под каквим условима не може да пристане“, закључује Павловић.
ЕУ је објавила оквирни план за даље разговоре Београда и Приштине непосредно након завршетка разговора између српског председника Александра Вучића, премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака и шефа европске дипломатије Жозепа Бореља.
План су сачинили француски председник и немачки канцелар Емануел Макрон и Олаф Шолц, те се по њиховим именима испрва и звао. Касније, како се наводило у медијима, Шолц-Макронов план прихватиле су и остале чланице ЕУ као полазну основу за преговоре између Београда и Приштине.
Тајновитост је обавијала план, с обзиром да до 27. фебруара није био званично објављен – јавност је спекулисала шта у њему пише, а спекулације су се показале тачним – више чланова споразума подразумева да је тзв. Косово независна држава.
Истраживали смо да ли је понедељак био „дан Д“ у преговорима Београда и Приштине.
