Посланици мађарског парламента нису одушевљени ратификацијом приступања Финске и Шведске НАТО-у, пошто власти тих земаља шире „бесрамне лажи“ о Мађарској, а осим тога, директна граница између НАТО-а и Русије порасла би за 1.000 километара, поручио је мађарски премијер Виктор Орбан.
Мађарска је, уз Турску, једина НАТО чланица која још није ратификовала улазак Финске и Шведске у овај војни пакт.
Мађарско оклевање до сада је објашњавано искључиво процедуралним разлозима, односно, временом заказивања седнице парламента на којој ће бити донета одлука. Међутим, сада се испоставља да је у питању и нешто више од пуке процедуре.
„Тражио сам од коалиције (Фидес-Хришћанско-демократска народна партија) да подржи улазак Шведске и Финске у НАТО, а влада је поднела предлог парламенту где је тражила од посланика да гласају. Али посланици нису баш одушевљени, да будем искрен. Ако Финска ипак постане чланица НАТО-а, то значи више од 1.000 километара непосредног контакта Финске и Русије. Гледајући украјинску ситуацију, то је висок војни потенцијал, па треба дефинитивно размислити да ли је ово добро“, рекао је Орбан на радију „Кошут“.
Орбан је напоменуо да се у мађарском парламенту разматрају и други аспекти, осим геополитичких.
„Један део посланика сматра да је потребно да се разговара са Финцима и Швеђанима, јер траже да их подржимо, док сами шире лажи о Мађарској, о правима, демократији, животу у Мађарској. Како то неко жели да нам постане савезник у војној организацији, а притом бесрамно шири лажи о нама? Хајде да их позовемо на пријатељски разговор и питамо: како је то могуће? Видим да парламент иде у том правцу“, изјавио је мађарски премијер.
Орбан је истакао да Мађарска „принципијелно подржава чланство Шведске и Финске у НАТО“, али да је пре тога неопходан низ озбиљних разговора између две земље, будући да Будимпешта има право да захтева да се према њој односе са истим поштовањем које она пружа другим земљама.
Раније је објављено да ће се у мађарском парламенту гласати о ратификацији чланства Финске и Шведске у НАТО од 6. до 9. марта, а прелиминарна расправа у парламентарној комисији за спољне послове заказана је за 1. март.
Међу европским политичарима влада „крволочна атмосфера“
Ласло Тороцкај, председник странке Покрет наша отаџбина, поручио је да ће представници те странке гласати против чланства Финске и Шведске у НАТО-у, јер би улазак две државе створио границу дугу хиљаду километара између Алијансе и Русије, а то би у великој мери повећало ризик од оружаног сукоба.
Он је истакао да је диктатура малог круга финансијске елите прерасла у „крваву стварност“, те да је неопходно свуда „говорити против лудила“, како би се спречило избијање још једног светског рата.
Према речима Тороцкаја, опасно је по живот што међу европским политичарима влада „крволочна атмосфера која жели крв и рат“, слична временима пре Првог светског рата.
Размишљање Европљана мора да се промени, поручио је мађарски политичар, јер ће, како наводи, од тог континента зависити да ли ће доћи до светског рата и „да ли ће наша цивилизација бити жртвована“.
Односи са Пекингом и Москвом: Трн у оку Запада
У овом тренутку, кандидатуре Шведске и Финске за НАТО нису ратификовале само две од 30 чланица, Мађарска и Турска.
Реакција мађарског парламента доста је изненађујућа, с обзиром на то да је Турска била много „гласнија“ у одбијању да ратификује кандидатуре Шведске и Финске.
Након што је Финска испунила неке од услова које је Турска поставила, чинило се да је једина препрека остала између Турске и Шведске, а односи се на оптужбе да Стокхолм подржава терористичке организације.
Мађарска влада раније је подржала намеру две земље да уђу у НАТО и изразила наду да ће парламент ратификовати приступне протоколе, што је било најављивано за почетак ове године.
Осим што су једине две земље које нису прихватиле улазак Финске и Шведске у Алијансу, Мађарска и Турска су трну у оку Запада и због тога што одржавају добре односе са Москвом и Пекингом.
Тако је директор Канцеларије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Кине Ванг Ји, пре неколико дана, посетио управо Будимпешту, а затим продужио у Москву.
Осим тога, Будимпешта је више пута упозоравала на погубан утицај западних санкција према Русији, позивајући да се од тога одустане.